Интервју: Андрија, добродошао у клуб 30!

Трофејни српски ватерполиста Андрија Прлаиновић данас је ушао у "Клуб 30".

Остали спортови 28.04.2017 | 13:15 Шта за рођендан пожелети шампиону света и освајачу свих медаља? Шта, осим здравља и добре среће, пожелети спортисти који је заиграо ватерполо као клинац и пре уласка у позне играчке године остварио све (или бар огромну већину) спортских амбиција.

Вишеструки је шампион Европе са репрезентацијом и клубовима, шампион је свега, освајач олимпијских одличја, укључујући и оног најсјајнијег и најважнијег - злата из Рија. Уз то и значајније од тога, остварио се као родитељ и формирао је породицу са девојком (сада својом супругом) са којом је од школских дана и са којом има двоје деце.

Пре више од две деценије, мали Андрија је хтео да буде кошаркаш, али је био мало "јачи", а самим тим и спорији од осталих, па се определио за оно што је свим приморцима ближе - воду. Готово да нема Новљанина или Которанина коме неко у породици бар није тренирао ватерполо. Када је био средњошколац, схватио је да ће ватерполо бити његово животно опредељење. Због ватерпола је чак бежао са часова, али је добијао и благонаклони "миг" професора...

Набрајање свега што је Андрија Прлаиновић постигао до 30. рођендана трајало би дуго, а он у интервјуу за МОНДО признаје да не може да буде незадовољан када се осврне на свој пут.

"Да ли сам све ово планирао до 30. године? Занимљиво питање...", насмејао се Андрија.

"Након што сам почео да тренирам ватерполо и када сам га заволео као спорт и као игру, негде сам увек сањао да могу да стигнем до репрезентације. Уосталом, као и многи други који су одмах после почетка у овом спорту то исто сањали. Сад, да ли сам сањао и да ћу све то постићи и да ћу се уз то остварити као родитељ? Нисам ишао толико далеко, али за 30 година заиста могу да кажем да сам задовољан постигнутим. Заиста јесам!", рекао је Прлаиновић за МОНДО у рођенданском интервјуу. 

Када би сада имао прилику да разговара са Андријом од 18 година, који савет би му дао?

"Сигурно би сада било добрих савета (осмех). Увек се трудим да посаветујем млађе, да им пренесем нека своја искуства, када год имам прилику. Та искуства су непроцењива и добро би и мени дошло да опет имам 18 година. Било је много ситуација када бих, из ретроспективе, паметније одреаговао и донео паметније одлуке. То је део свачијег живота, па и мог, али немам разога да жалим за одлукама које сам донео и стварима које сам урадио у ових 30 година", каже Андрија.

Да ли, с тим у вези, постоји нека песма која бар приближно описује и тај пут?

"Тешко би се нашла једна да ме опише баш конкретно и комплетно. Има доста песама које волим, мало је једна да каже све. Немам посебно омиљену, има их више. Тачније, има их много, јер волим музику, слушам музику и волим баш доста различитих ствари".

Шта би био Андрија Прлаиновић да није ватерполиста?

"Размишљао сам о томе много пута... Хм, шта бих био? Вероватно бих се више посветио образовању или можда и неком другом спорту, могуће је и то. Ипак, некако сам породично и географски и био преодређен за ватерполо, пре свега другог. Да није било тога, можда бих се посветио образовању, јер волим историју, волим да читам".

Који су омиљени писци српског шампиона? Пре свих, то су домаћи аутори, мада и међу страним књижевницима има своје фаворите.

"Поштујем наше писце и заиста волим да читам. Нису то изразито само наши аутори, али, ето, обожавам Драгослава Михаиловића. Такође, од Иве Андрића сам прочитао скоро све, волим и Мому Капора, има их још доста... Хвала богу, па је богата наша историја и имали смо много великих писаца које је и данас уживање читати. Наравно, има и страних аутора које волим, али трудим се да пре свега прочитам наше".

Уз наведене писце, Прлаиновић истиче и једног данашњег аутора.

"Драго ми је и што имам прилику да сам савременик Николе Маловића из Херцег Новог и његове књиге бих истакао са задовољством, јер је једини који се посветио искључиво писању о Боки Которској, која ми је блиска и која ми је фасцинантна сама по себи".

И из ових речи наслућује се колико је Андрија везан за Херцег Нови, град у којем је провео детињство, у којем је одрастао и где признаје да би могао да се врати, и то за стално. Кад Андрији кажеш Херцег Нови, он помисли на...

"Провео сам у Херцег Новом првих 19 година живота и увек му се радо враћам. Не искључујем могућност да се вратим тамо да живим. Волим да одлазим тамо, обожавам тај град и сваки пут ми је лепо када тамо одем. Има доста људи који се вежу за своје родне градове, па тако и ја, јер у њему сам провео детињство. И не само то, већ је и супруга оданде и деца су нам тамо рођена и посебан је то град за мене, заиста".

А Београд?

"И то ми је веома драг град. У њему ми се догодило много лепих ствари, упознао сам много људи који су ми постали пријатељи. За Београд ме такође вежу лепе успомене".

С обзиром на то да је познат и као успешан спортиста и као човек који своја уверења и ставове износи и стоји иза њих, ово су три особине које посебно цени код људи:

"Племенитост, поштење и храброст. Поштујем и изузетно ценим људе од интегритета, који су независни у мишљењу и деловању, а то је данас, поготово у Србији, највећи луксуз. Све је мање и мање људи од интегритета, који мисле својом главом и који тако раде и причају", објашњава Прлаиновић.

Градећи велику каријеру, Андрија је од почетка успоне и падове делио са Иваном, својом супругом, са којом је више од деценије.

Дакле, љубав је следећа неизбежна тема у разговору...

"Када је љубав у питању, ту сам заиста имао срећу у животу. Моја супруга је моја прва љубав, љубав из средње школе и више од десет година смо заједно... Тачније, 12 или 13 година, тако да сам ту имао срећу да пронађем праву особу", уз осмех је додао Прлаиновић.

За 30 година дотакао је звезде, писао историју и постао легенда српског спорта давно пре овог петка, 28. априла. Његову каријеру, колико год она трајала, памтићемо искључиво по победама, којих је било драстично више од пораза, са којима је током година научио да лакше живи.

Шта је за тебе, Андрија, победа, а шта пораз?

"Увек се боље осећаш, као и сваки спортиста, после доброг резултата, али некако сам са годинама почео да прихватам и поразе као саставни део спорта. Теже су ми падали на почетку каријере, али сам временом почео да их прихватам и некад су ми порази добре опомене пред важније утакмице. Тешки су они порази после којих нема поправних. Хвала богу да сам играо у клубовима и репрезентацији где нисам превише губио и где сам имао више победа од пораза и то је онда добро, али старији увек говоре да није сваки пораз зло. И у праву су".

Искуснији него што му пише у крштеници и остваренији него што то показује његов списак медаља, Андрија Прлаиновић овог петка ће одувати свећице на торти у Мађарској, где игра за Солнок. Еру која траје, у којој су он, Филиповић, Гоцић, Пијетловићи, Никић, Ћук, Алексић, Митровић и остали асови Дејана Савића освајали и освојили свет памтићемо као златно и најуспешније доба српске ватерполо репрезентације, а они ће остати вечне спортске легенде нације.

Придружујемо се честиткама: ПРЛЕ, СРЕЋАН РОЂЕНДАН!

ЛИЧНА КАРТА

Плавокоси ватерполиста рођен је 28. априла 1987. године у Дубровнику, али је одрастао у Херцег Новом. Из матичног Јадрана прешао је у београдски Партизан, потом у његовог највећег ривала Црвену звезду. Био је члан машинерије звана Про Реко. Када му је истекао други уговор у том италијанском клубу, потписао је уговор са мађарским шампионом Солноком, где играју Живко Гоцић и Милан Алексић. Отац је две девојчице, власник кафића у Београду...

Извор: мондо.рс