Олако игноришу врсне стручњаке

Иако универзитети у Републици Српској имају стручан кадар, ипак их приликом израде важних пројеката од јавног значаја институције заобилазе, пожалили су се декани и професори.

Република Српска 25.04.2017 | 11:45 Дарко Кнежевић, декан Машинског факултета у Бањалуци, рекао је да не зна који су разлози зашто институције упорно заобилазе консултације са стручним особљем овог, али и других факултета.

"Не знам је ли разлог инертност тих институција, јер им се вјероватно лакше обратити неком другом. Ево, конкретно за проблем бањалучке 'Топлане' тврдим да нико не може понудити квалитетније рјешење од наших домаћих стручњака", рекао је Кнежевић.

Зоран Ћургуз, декан Саобраћајног факултета у Добоју, рекао је да учешће домаћих академских стручњака у важним пројектима није довољно заступљено, али да вјерује да за то постоје и објективни разлози. Истиче да се факултети због законских прописа не могу појављивати на тендерима нити бити конкуретни фирмама, али да могу радити пројекте.

"Законска регулатива мора бити усаглашена с нашим могућностима како бисмо се могли пријављивати на тендере. Када је рађен аутопут Бањалука Добој од нас су тражили да учествујемо на тендеру, али ми нисмо прошли управо због тих законских регулатива. Ми евентуално можемо радити пројекте. Можемо рећи да у том смислу наш факултет помало иде напријед, јер радимо на пројектима за раскрснице и кружне токове у Пелагићеву и Рогатици", навео је Ћургуз.

Сматра да и професори морају бити активији како би понудили послове које могу факултети да раде да би евентуално ушли у неку сарадњу са другима.

Да се универзитетски стручњаци ријетко ангажују у капиталним пројектима потврдили су и на Архитектонскограђевинскогеодетском факултету у Бањалуци.

"Сматрам да се ријетко користи наш кадар с Универзитета, а прави људи на правим мјестима могу учинити много", поручио је Александар Борковић, продекан за научноистраживачки рад на АГФу.

Ни на бањалучком Економском факултету не могу се похвалити већом сарадњом с институцијама.

"Код нас се иначе више цијене трећеразредни експерти него професори и асистенти на домаћем универзитету. На стручним окупљањима су наши кадрови веома доминантни, али не можемо кривити јавни сектор, можда се ни ми довољно не трудимо. Међутим, наука и струка нису естрада ни реклама", рекао је Горан Радивојац, професор на Економском факултету.

Истиче да се мишљење универзитетских стручњака често доживи као критика, а критику нико не воли, због чега јаз између струке и оних који доносе одлуке постаје већи.

"Универзитет је сигурно најтачније мјесто на којем се може поразговарати с људима који су добоку упућени у струку, посебно када су у питању они који се баве и иновацијом. На том плану могу понудити рјешења за све заинтересоване стране", поручио је Лука Кецман, проректор за кадровске и материјалне ресурсе на Бањалучком универзитету.

Како истиче, није довољно чврста веза између универзитета и оних који доносе такве одлуке, али постоји одређени напредак.

"Озбиљно друштво се ослања на врхунске институције тог друштва, а универзитет је, након Академије наука и умјетности РС, врхунска институција и за сва питања би требало, у најмању руку, да буду консултовани такви стручњаци", казао је Кецаман.

Додаје да добар дио људи посматра универзитет као мјесто гдје се студенти школују и гдје се само одвија настава, а да за услуге бирају разне агенције, заобилазећи оне који су произвели те кадрове.

(Независне новине)