Анализа: Црвено-бијеле године туге...!
Ево када је Звезда последњи пут победила неког великог противника. . . ! Није ово она Звезда којој се њени навијачи надају. Не само због игре у 154. вечитом дербију, у коме је Партизан као гост одржао час, тријумфовао са 1:3 на нашем највећем стадиону и изједначио се са највећим ривалом по броју бодова, и то шест кола пре краја првенства. Не, ова Звезда, просто, није оно што њени навијачи прижељкују. Ево, мали тест на ту тему: сећате ли се ког је великог ривала и када Црвена звезда последњи пут победила?
Фудбал 21.04.2017 | 23:20
А од тада?
Од тада је Звезда углавном доживљавала шамаре у мечевима са великим ривалима. Када се окончала поменута сезона, а почела ова актуелна, црвено-бели су одиграли девет такозваних "великих утакмица", шест на међународној сцени и три на домаћој. Мада, то на међународној сцени... Ако се мечеви са Валетом са Малте назову "великим", онда би Звезда морала да се назове "малом", што свакако није.
И, када те Малтежане склонимо по страни (иако су у обе утакмице дали гол Звезди, а обе изгубили само са по једним поготком разлике), остану дуели са Лудогорецом у квалификацијама за Лигу шампиона, потом са Сасуолом (тренутно 15. у Серији А), селидбом у квалификације за Лигу Европе, те три дербија са Партизаном.
Учинак Звезде у тим сусретима? Реми са Лудогорецом у Бугарској (2:2), пораз у Београду од Бугара (2:4), бламажа од Сасуола у Италији (3:0), реми у Београду (1:1) за елиминацију, те три очајна издања против Партизана. У првом, у Хумској, Леонардо је пресудио црвено-белима у 90. минуту. У другом, недавно на "Маракани", црно-бели су изборили 1:1 иако су тешко били оштећени код водећег Звездиног гола, а онда је уследила и болна лекција у уторак. Тих 1:3 није само резултат од ког бриде образи, код оних који образе имају, наравно, већ огољивање суштине: ова Звезда није вођена довољно добро да би се квалитет који играчи поседују на прави начин показао у мечевима са великим ривалима.
Откако се управа одлучила за новог тренера, тамо на лето 2015, шкрипало је баш у таквим утакмицама. Уосталом, деби против чувеног Каирата, моћног казахстанског клуба (који, ако ћемо искрено, није никада ушао у групну фазу неког евро-надметања, а само једном је пребродио другу рунду квалификација) то је и најавио: доживљени су порази од 1:2 у гостима и 0:2 у Београду. Екипа која је неколико дана касније заиграла у првенству Србије, и то оном често спомињаном мечу са ОФК Београдом (2:0 за "романтичаре", па 6:2 за Звезду на крају) била је у саставу Рајковић – Цветковић, Рендулић, Павићевић, Ибањез – Савићевић, Ковачевић – Гаврић - Катаи, Вијеира, Јовић. Нико од њих није синоћ није играо против Партизана, јер нико од њих више није у Звезди. А прошло је само годину и по откако се "са новим стратегом кренуло ка новим висинама" и "стварању великог тима, шампионске Звезде".
Једно је, међутим, стање играчког кадра, у земљи у којој је фудбал толико разорен да се преживљава искључиво продајом младих фудбалера. Довођење странаца сумњивог квалитета, уз понеки бисер који се ту и тамо нађе, бисер за наше прилике, наравно, нешто је друго. А оно треће, најважније, јесте утисак који екипа оставља на терену.
Када се својевремено писало о "тренеру за домаћу употребу", мислило се на однос европских неуспеха (Каират, Лудогорец, Сасуоло) према титули у најгорој Партизановој сезони у новијој историји (до оних +32 се стигло уз две победе и један реми у тадашњим дербијима, док су црно-бели сами прокоцкали 25 бодова). Међутим, гледајући онакву Звезду у 154. дербију, са борбеним појединцима који делују као "муве без главе" - безидејно, неорганизовано, без видљивог плана, навијачима Звезде то је сигурно теже пало од пуког резултата. А ако је идеја и постојала, ако је организација била покушавана, а план био разрађен до детаља, онда је стратег црно-белих све то својом фудбалском мудрошћу надвисио, показујући својим играчима како се граби ка успеху.
Звезди управо то треба. Фудбалска мудрост стратега, који то уме да пренесе играчима. Или црвено-бели немају таквог шефа стручног штаба, или од његових идеја - на домаћој сцени има итекако бољих. О европској сцени да и не причамо.
Извор: блиц.рс
Коментари / 0
Оставите коментар