САД у случају ''апокалипсе''

Када је Доналд Трумп постао предсједник, наслиједио је и ужарену геополитичку ситуацију у Украјини, Сјеверној Кореји, Сирији, Авганистану и на Балтику, а добио је у руке најмоћнији војни строј који постоји на свијету - Оружане снаге САД и њихов арсенал нуклеарних бојевих глава.

Свијет 17.04.2017 | 11:11 Напад на аеродром сиријске војске, за који се сумња да је био исход хемијског напада на цивиле, показао је како се Трамп "не либи да употријеби силу када му се то учини потребним, а његово размјештање ракетних разарача и носача авиона у близини Сјеверне Кореје ново је отварање фронта што би могло завршити кобно по читав свијет, преноси "Јутарњи лист", позивајући се на анализу часописа "Форејн полиси".

Како се наводи, када би у најцрњем сценарију, међународни односи спали на најнижу тачку и када би у смјеру САД почели да лете интерконтинентални балистички пројектили с нуклеарним бојевим главама из смјера Русије или Кине, питање је шта би учинили Трамп и америчка влада.

Упркос сталној пријетњи од нуклеарног напада за вријеме Хладног рата, САД деценијама није имао изводљиви план "како да осигура дјеловање извршне власти у случају напада".

Бивши амерички предсједник Џими Картер је у касним 70-им годинама прошлог вијека примјетио да нигдје у службеним процедурама не постоје одговори на нека од кључних питања: ако извршна власт може преживјети нуклеарни рат, шта би тачно радила након тога и како испунити три главне предсједничке функције - да буде шеф извршне власти, државе и врховни заповједник оружаних снага.

Нуклеарна склоништа, изграђена 50-их година 20. вијека требало је обновити, а нису постојале никакве процедуре за евакуацију већег дијела популације, због чега је Картер наредио обједињавање националног програма цивилне заштите, с циљем да се осигура преживљавање 80 одсто становника у случају напада.

Један од његових потеза био је и оснивање Савезне агенције за ванредне ситуације (ФЕМА), која је преузела одговорност за надгледање цивилне заштите, сигурних локација за пресељење и стварање неопходних залиха за случај рата. 

Истовремено, Картер је преузео и најтежи изазов - разраду механизма који би осигурао насљедницима предсједника издавање наредби за нуклеарни рат, за вријеме и након нуклеарног напада.

Према првом плану, Канцеларија за војску Бијеле куће додијелила је свима у реду насљеђивања предсједничких овлашћења кодна имена, која је требало да кажу преживјелим шефовима Пентагона. 

Следећи план је био осмишљен како би пружио флексибилнији и децентрализовани начин за очување извршне власти, а то је припрема пет међуагенцијских тимова од по 50 људи, који би у случају ванредних ситуација били размјештени на неку од сигурних локација, гдје би могли да обављају све функције извршне власти.

Сваки тим имао би довољно обученог особља које би пружило актуалном предсједнику подршку у извршавању сва три кључна задатка, а комуницирали би с другим тимовима и с преживјелим елементима Пентагона, како би извршавали планове за нуклеарни рат - примали би обавјештајне податке и извјештаје о размерама уништавања и били би у контакту са државним и локалним властима.

У Картеровим плановима налазе се и упутства како поново формирати Конгрес, како мобилисати све националне ресурсе, као и како успоставити састав цивилних резервиста. 

Већина Картерових планова данас је још увијек под ознаком тајности, али многе је детаље могуће потврдити из повезаних извора.

"Форејн полиси" подсјећа како је ЦИА убрзо након доношења Картерових планова основала тајну Канцеларију за обавјештајну подршку у ванредним ситуацијама, који припрема трочлане тимове за слање на сигурне локације.

Како се наводи, из прорачунских докумената видљиво је како су и друге савезне агенције повећале прорачуне како би обучиле и опремиле тимове за подршку предсједничким насљедницима. 

Пентагон је тестирао мобилне заповједне центре, а ратно ваздухопловство је додијелило комуникацијске способности новијим сателитима намијењене само за осигурање наставка рада владе.

Лист наводи и да је предсједник Роналд Реган био незадовољан Картеровим плановима, јер је вјеровао да није могуће осигурати преживљавање кабинета предсједника, а један од његових најближих савјетника Томас Рид, убиједио га је да не напусти Картеров план, већ да га доради.

Планови су сигурно напредовали од тада до данас, међутим држе се у најстрожој тајности, из јасних разлога. 

У случају нуклеарног напада на САД, сигурно је да би се осигурао континуитет владавине и Кабинета предсједника, а питање је да ли би било могуће осигурати и преживљавање самог Доналда Трампа.

(Агенције)