Празник заједништва

Васкрс, празник којим обиљежавамо дан Христовог васкрсења, истовремено је и дан који окупља све чланове породице, као и заједнице. Прате га разноврсни обичаји у цијелом свијету па тако и код Срба.

Република Српска 16.04.2017 | 00:05 Христ је осуђен у четвртак, разапет на крсту у петак, а у недјељу је васкрснуо. Зато се у нашем народу празнују Велики петак, онда Велика субота, која пролази у тишини цркве, да би увече услиједило васкршње бдијење.

Да би хришћани спремно дочекали Васкрс, очишћени од гријеха и мржње, припремају се постом који траје седам недјеља. Пост се држи кроз исхрану, али и духовно, а за овај празник се припремамо и учешћем у богослужењима. Два пута седмично одржавају се литургије на којима вјерници могу да се причесте.

Самом васкршњем слављу претходи Велика седмица, која се још зове и Страсна седмица, а најважнији дани у овој седмици су Велики четвртак и Велики петак. На Велики петак је пожељно ништа не јести, а уколико се једе, пост је обавезан.

За тај дан везан је најстарији, најраскошнији и најважнији обичај фарбања и кувања јаја, који се разликује од краја до краја. Велика субота је дан уочи Васкрса у коме се завршавају послови неопходни за дочек великог празника. Домаћице спремају кућу, али и разна слатка и слана јела.

Седмонедјељни пост завршава се на Васкрс и тог дана трпеза је празнична. Ручак тог дана може да буде и скроман, битно је да се породица тада окупи, јер заједничко обједовање учвршћује заједницу. И сам Христос, када је с нама установио заједницу, то је урадио кроз хљеб и вино, односно објед.

Одлазак на литургију

На Васкрс ујутро вјерници одлазе у храмове, присуствују литургији, а послије примања светог причешћа, иду у своје домове гдје настављају прославу празника. На свечаној трпези централно мјесто заузимају обојена јаја, а укућани се поздрављају са: "Христос васкрсе" и "Ваистину васкрсе".

 Туцање јајима представља и такмичење, а побједник је онај чије јаје остане цијело. Прво се једе кувано јаје па тек онда остала јела. Ако тог дана гост дође у кућу, прво се дарује јајетом, а затим храном припремљеном за свечани ручак.

У Доњем Подрињу, Семберији и Мајевици јаја се боје на Велики петак прије изласка сунца. На васкршње јутро свим укућанима дијели се по једно јаје. Обичај је да се дјеца црвеним јајетом трљају по образима како би била здрава и румена - каже истраживач народних обичаја са подручја Семберије Симо Станкић.

"Чуваркућа"

Најпрепознатљивији је обичај даровања обојеним јајима. Иначе, јаје је симбол обнављања природе и живота, а васкршње црвено значи радост.

Прво обојено јаје назива се чуваркућа, јер се вјерује да оно може да штити кућу и укућане, а чува се до наредног Васкрса. Заштитна моћ васкршњег јајета протезала се и на имовину сељака, на њихову кућу, усјеве и стоку. Због тога се јаје понекад закопавало у њиву или виноград.

Етнолог из Музеја Републике Српске Данијела Ђукановић каже да су по народном вјеровањима и обичајима јаја од памтивијека представљала симбол живота и плодности. У неким крајевима постојало је вјеровање да ће се жена лакше породити ако провуче јаје кроз своју блузу.

- Традиција нашег народа веома је богата и изражајна. Бојење јаја сматра се светом радњом и њему се приступа са побожношћу и чистотом. У нашој патријархалној култури фарбање је обиљежено обредном нормом којом се одређује дан и ко може да боји јаја.

Најчешће је то стара жена или млада дјевојка, а прво јаје се обавезно боји црвеном бојом - каже Ђукановићева и додаје да је црвена боја одувијек означавала плодност и напредак.

- Јаја се у Херцеговини, у зависности од мјеста до мјеста, боје на Велики петак или на Велику суботу. Боје се у луковини и у коријену биљке броћа, како би се добила лијепа тамна, црвена боја.

Раније су уочи Васкрса жене мијесиле васкршњи колач, што се радило нетакнутом водом, првом водом која је тога јутра донесена са бунара у коју би се потопило црвено јаје - прича етнолог из Музеја Херцеговине у Требињу Божана Ђузеловић и додаје да ова посластица треба да буде округлог облика, а у средину се ставља црвено јаје са којим се колач пече.

Вјеровање

Према народним вјеровањима за Васкрс треба устати рано ујутро, а не треба ићи на спавање прије поноћи. Они који оду на спавање прије значи да ће до наредног Васкрса бити поспани и лијени. Ујутро се ваља умити водом у којој је потопљен дријен, здравац, босиљак и црвено васкршње јаје. Дјецу треба дотаћи црвеним јајетом - да буду црвена и здрава током године.

Други дан

Народна вјеровања за Васкрс односе се и на други дан овог празника. На други дан Васкрса, који се зове Побусани понедјељак, иде се на гробље и на сваки гроб се оставља по једно црвено јаје, да би и преминули преци уживали у васкрсењу Исуса Христа.

Овај дан се зове и Водени понедјељак, јер тада момци и млади људи поливају водом дјевојке и младе жене. На овај понедјељак треба и оставити разбијено васкршње јаје у њиви да њива буде плодна.

(Глас Српске)