Раст пословања картицама

Вриједност трансакција које су прошле године реализоване картицама у БиХ и иностранству износила је 8. 791. 381. 069 КМ, што је повећање у односу на 2015. годину када је забиљежено 7. 663. 585. 465 КМ.

Босна и Херцеговина 14.04.2017 | 19:03
Раст пословања картицама
Из Централне банке БиХ саопштено је да је од укупне вриједности трансакција реализованих употребом картица у БиХ и иностранству у 2016. години на АТМ апаратима подигнуто 6.244.340.685 КМ или 71 одсто готовине, а на ПОС апаратима 2.547.040.384 КМ или 29 одсто вриједности.

Просјечна вриједност једне трансакције била је 112 КМ у 2016. години и већа је за три КМ у односу на 2015. годину.

Просјечан годишњи промет по једној картици је у 2016. години износио 4.305 КМ, што је повећање за 498 КМ у односу на 2015. годину, када је износио 3.807 КМ.

Грађани БиХ су прошле године на АТМ и ПОС уређајима у иностранству картицама издатим у БиХ реализовали 493.665.871 КМ трансакција, што је за 62.836.827 КМ више у односу на 2015. годину.

Од тог износа, на АТМ и ПОС уређајима подигнуто је 157.432.300 КМ готовине, док је плаћање робе и услуга на ПОС уређајима износило 336.233.572 КМ.

Страни грађани су картицама својих банака из иностранства на АТМ и ПОС уређајима банака у БиХ у 2016. години реализовали 1.469.698.415 КМ трансакција, од чега је подигнуто 1.075.006.118 КМ готовине, док је плаћање робе и услуга посредством ПОС уређаја износило 394.692.297 КМ.

На крају 2016. године услуге картичног пословања пружале су 24 комерцијалне банке у БиХ, а ријеч је о глобалним брендовима “мастеркард”, “виза” и “американ експрес”, док само три банке нуде једину домаћу картицу – “бамкард”.

Прошле године било је активно 2.042.280 картица, што је повећање за 29.061 картицу у односу на 2015. годину када их је било 2.013.219.

Банке интензивно раде на увођењу у понуду све већег броја АТМ и ПОС уређаја.

У прошлој години било је 1.512 инсталисаних АТМ апарата и 27.353 ПОС уређаја, од чега 26.324 у трговинама и 1.029 на шалтерима банака.

Све банке у БиХ нуде интернет банкарство или неку врсту електронског банкарства, а подаци показују изражен тренд повећања броја клијената који користе ове услуге.

Овом врстом услуге обухваћено је 383.761 субјекат, док је у 2015. години било 314.777 субјеката који су користили ову услугу.

Од укупног броја корисника интернет или неке врсте електронског банкарства 48.053 је било правних субјеката и 335.708 физичких лица.

(Срна)

Коментари / 3

Оставите коментар
Name

Карадоз

14.04.2017 17:06

Не контам онда сто мутате да зивите лосе? Јел' само да дијаспора добаци за еxтра зајебанције?

ОДГОВОРИТЕ
Name

Симоновиц

14.04.2017 19:14

Политика Централне банке је да приказе ове податке како би се указало на популаризацију овог вида новцаних трансакција,на који би се нацин утицало на градјанство да овај нацин плацања све висе користи,сто це довести до одбацивања папирнатог новца као застарјелог и непоузданог а то доводи до утирања пута ка користењу софистициранијих електронских видова користења новца односно електронских ципова и на крају РФИД ципова

ОДГОВОРИТЕ
Name

Мајка Картица

15.04.2017 00:24

Ове картице користавају само наси политицари, министри итд. Обицан народ немозе њих користити кад немају пара.

ОДГОВОРИТЕ