Прича: Драгуљче...!
Јувентусово најфиније фудбалско племство које чине Зинедин Зидан и Андреа Пирло учинили су да број 21 постане реликвија у црно-белом делу Торина. И Пауло Дибала показује да је то његово друштво.
Фудбал 12.04.2017 | 23:25
Али страствени бизнисмен, који је продао клуб пре неких месец дана, остаће упамћен и као мајстор за проналажење младих талената. Његов њух за младе играче био је често непогрешив, па многе звезде светског фудбала које су са “Ренца Барбере” кренуле у поход на фудбалску Европу треба да му подигну споменик за живота. Један од његових најомиљенијих изума је Пауло Дибала, момак који је синоћ мајсторски оборио Барселону на колена и натерао је да га онако немоћна сурово моли за милост.
Омалени нападач дечјег лица, који подсећа на неко невинашце, показао је синоћ сву лепоту свог магичног талента. Али, и пре тог бљеска у првој утакмици против Каталонаца некако се наслућивало да ће од малог бити нешто, чим је први пут осетио сицилијанско сунце и љубав Дон Мауриција по доласку из Аргентине.
Занимљиво је много шта у вези 23-годишњег Аргентинца кроз чије вене тече пољска и италијанска крв. Деда му је у време Другог светског рата побегао из Пољске у Аргентину, док је баба, иначе Италијанка, рођена у близини Напуља. Али, за Дибалу никада није било дилеме, једини дрес који је увек желео да носи био је аргентински.
Дибала, којем је надимак Драгуљ, мада признаћете лепше звучи оно из цртаћа Драгуљче, стигао је у Палермо 2012. године из редова аргентинског друголигаша Институто де Кордобе за 12.000.000 евра. Његова техника, дриблинзи и брзина били су оно што је одмах залудело газду и навијаче ружичастог тима. Разиграни Аргентинац је сваке године показивао знакове напретка, а последњу сезону на Сицилији украсио је са 13 голова у Серији А.
Али, поред добре статистике, његов стил игре, по којем је данас препознатљив људима широм света, био је оно у шта се Зампарини заљубио на први поглед. И управо је тај фудбалски шмек и дрскост Дибале касније привукла и владајућег шампиона Италије, екипу Јувентуса, која је без проблема платила 34.000.000 евра плус бонусе у лето 2015. како би приграбила Драгуља и извела га на највећу позорницу.
Све је тог лета урађено плански у Торини. Бјанконери су ослободили простор у нападу тако што су пустили Карлоса Тевеза да се врати у Боку и одлучили за подмлађивање тима. Упркос чињеници да Дибала није био одмах предвиђен као замена за Апача, чињеница да је мали озбиљнија “десетка” од старијег земљака, утицала је на то да Дибала одмах превазиђе сва очекивања.
Тевез је у дебитантској сезони у Јувентусу постигао сјајних 21 погодака на 48 утакмица у свима такмичењима, али је зато Дибала у својој првој сезони у црно-белом дресу дао 23 и то иако је имао две утакмице мање од старијег земљака. Фантастично.
Али, није само Тевез био тај којег је Дибала морао да надмаши. Пре потписа за Јуве изабрао је број на дресу који има велику историју, а није десетка.
“Узео сам број 21 јер га волим. То је број мојих година, а и сви важни фудбалери у Јувентусу су га носили на леђима”, рекао је Дибала.
Није лагао. Јувентусово најфиније фудбалско племство које чине Зинедин Зидан и Андреа Пирло учинили су да овај број постане реликвија у црно-белом делу Торина. Занимљиво, иако је Дибала вероватно прва права десетка после легендарног Алесандра Дел Пјера одлучио се за 21.
Међутим, дрес није једино заједничко што Дибала има са Пирлом. И Аргентинац је специјалиста за слободне ударце, као и италијански ветеран, мада је понекад приморан да се бори за лопту са Миралемом Пјанићем.
Оно у чему је Дибала ипак најмоћнији је дриблинг који је најблиставији део његове игре. По томе се препознаје.
А релано, изузев Леа Месија ретко када имамо прилике да гледамо фудбалере који дохвате лопту и наслажу по неколико противника. За то су вероватно криви и сами тренери и она њихова филозофија “додај не дриблај”, коју ипак не примењује тренер Јувентуса Макс Алегри. Свестан да је Дибала моћно оружје у обрачунима са аждајама европског лоптања, италијански тренер је један од ретких који свом Драгуљчету даје сву слободу у игри, за шта му овај узвраћа победама и трофејима.
Врло често Дибала веома подсећа на своје славне сународнике који воле да диктирају темпо и диригују игром свог тима. Јака левица и изванредна техника омогућила му је да игра готово на свим позицијама у нападу.
“У младости сам у Аргентини играо иза нападача. У мојој последњој сезони у Палерму играо сам на позицији центарфора и постигао доста голова”, рекао је Дибала, који уАлегријевој формацији 4-2-3-1 има улогу плејмејкера одмах иза Гонзала Игуаина.