Priča: Draguljče...!
Juventusovo najfinije fudbalsko plemstvo koje čine Zinedin Zidan i Andrea Pirlo učinili su da broj 21 postane relikvija u crno-belom delu Torina. I Paulo Dibala pokazuje da je to njegovo društvo.
Fudbal 12.04.2017 | 23:25
Ali strastveni biznismen, koji je prodao klub pre nekih mesec dana, ostaće upamćen i kao majstor za pronalaženje mladih talenata. Njegov njuh za mlade igrače bio je često nepogrešiv, pa mnoge zvezde svetskog fudbala koje su sa “Renca Barbere” krenule u pohod na fudbalsku Evropu treba da mu podignu spomenik za života. Jedan od njegovih najomiljenijih izuma je Paulo Dibala, momak koji je sinoć majstorski oborio Barselonu na kolena i naterao je da ga onako nemoćna surovo moli za milost.
Omaleni napadač dečjeg lica, koji podseća na neko nevinašce, pokazao je sinoć svu lepotu svog magičnog talenta. Ali, i pre tog bljeska u prvoj utakmici protiv Katalonaca nekako se naslućivalo da će od malog biti nešto, čim je prvi put osetio sicilijansko sunce i ljubav Don Mauricija po dolasku iz Argentine.
Zanimljivo je mnogo šta u vezi 23-godišnjeg Argentinca kroz čije vene teče poljska i italijanska krv. Deda mu je u vreme Drugog svetskog rata pobegao iz Poljske u Argentinu, dok je baba, inače Italijanka, rođena u blizini Napulja. Ali, za Dibalu nikada nije bilo dileme, jedini dres koji je uvek želeo da nosi bio je argentinski.
Dibala, kojem je nadimak Dragulj, mada priznaćete lepše zvuči ono iz crtaća Draguljče, stigao je u Palermo 2012. godine iz redova argentinskog drugoligaša Instituto de Kordobe za 12.000.000 evra. Njegova tehnika, driblinzi i brzina bili su ono što je odmah zaludelo gazdu i navijače ružičastog tima. Razigrani Argentinac je svake godine pokazivao znakove napretka, a poslednju sezonu na Siciliji ukrasio je sa 13 golova u Seriji A.
Ali, pored dobre statistike, njegov stil igre, po kojem je danas prepoznatljiv ljudima širom sveta, bio je ono u šta se Zamparini zaljubio na prvi pogled. I upravo je taj fudbalski šmek i drskost Dibale kasnije privukla i vladajućeg šampiona Italije, ekipu Juventusa, koja je bez problema platila 34.000.000 evra plus bonuse u leto 2015. kako bi prigrabila Dragulja i izvela ga na najveću pozornicu.
Sve je tog leta urađeno planski u Torini. Bjankoneri su oslobodili prostor u napadu tako što su pustili Karlosa Teveza da se vrati u Boku i odlučili za podmlađivanje tima. Uprkos činjenici da Dibala nije bio odmah predviđen kao zamena za Apača, činjenica da je mali ozbiljnija “desetka” od starijeg zemljaka, uticala je na to da Dibala odmah prevaziđe sva očekivanja.
Tevez je u debitantskoj sezoni u Juventusu postigao sjajnih 21 pogodaka na 48 utakmica u svima takmičenjima, ali je zato Dibala u svojoj prvoj sezoni u crno-belom dresu dao 23 i to iako je imao dve utakmice manje od starijeg zemljaka. Fantastično.
Ali, nije samo Tevez bio taj kojeg je Dibala morao da nadmaši. Pre potpisa za Juve izabrao je broj na dresu koji ima veliku istoriju, a nije desetka.
“Uzeo sam broj 21 jer ga volim. To je broj mojih godina, a i svi važni fudbaleri u Juventusu su ga nosili na leđima”, rekao je Dibala.
Nije lagao. Juventusovo najfinije fudbalsko plemstvo koje čine Zinedin Zidan i Andrea Pirlo učinili su da ovaj broj postane relikvija u crno-belom delu Torina. Zanimljivo, iako je Dibala verovatno prva prava desetka posle legendarnog Alesandra Del Pjera odlučio se za 21.
Međutim, dres nije jedino zajedničko što Dibala ima sa Pirlom. I Argentinac je specijalista za slobodne udarce, kao i italijanski veteran, mada je ponekad primoran da se bori za loptu sa Miralemom Pjanićem.
Ono u čemu je Dibala ipak najmoćniji je dribling koji je najblistaviji deo njegove igre. Po tome se prepoznaje.
A relano, izuzev Lea Mesija retko kada imamo prilike da gledamo fudbalere koji dohvate loptu i naslažu po nekoliko protivnika. Za to su verovatno krivi i sami treneri i ona njihova filozofija “dodaj ne driblaj”, koju ipak ne primenjuje trener Juventusa Maks Alegri. Svestan da je Dibala moćno oružje u obračunima sa aždajama evropskog loptanja, italijanski trener je jedan od retkih koji svom Draguljčetu daje svu slobodu u igri, za šta mu ovaj uzvraća pobedama i trofejima.
Vrlo često Dibala veoma podseća na svoje slavne sunarodnike koji vole da diktiraju tempo i diriguju igrom svog tima. Jaka levica i izvanredna tehnika omogućila mu je da igra gotovo na svim pozicijama u napadu.
“U mladosti sam u Argentini igrao iza napadača. U mojoj poslednjoj sezoni u Palermu igrao sam na poziciji centarfora i postigao dosta golova”, rekao je Dibala, koji uAlegrijevoj formaciji 4-2-3-1 ima ulogu plejmejkera odmah iza Gonzala Iguaina.
Njih dvojica su se pokazali kao ubitačna kombinacija.
“Svaki dan treniram sa Gonzalom i upoznajemo se što bolje u igri. Dobro se slažemo i van terena ne samo na njemu, živimo blizu jedan drugom, a putujemo i u Argentinu na utakmice reprezentacije zajedno. Stalno se družimo, provodimo dosta vremena zajedno”, kaže Dibala strelac 16 golova ove sezone.
I upravo su Juventusu fudbaleri kalibra Dibale i Iguaina bili potrebni za napad na Ligu šampiona. Skudeto je ionako njihovo vlasništvo od 2011. godine bez ikakve šanse da u skorije vreme ostanu bez njega, ali loše sezone u Evropi bile su za čelnike Stare dame poniženje i izazov da naprave tim dostojan fudbala na najvišem nivou.
Dve titule šampiona Evrope (1985 i 1996) kada se uporede sa sedam koje je osvojio Milan ili tri koje ima Inter, konstantno izazivaju blagu navijački frustraciju u Torinu. Ali, zahvaljujući snažnoj kičmi koju je Alegri oformio u timu i čiju osnovu čini Paulo Dibala, svi u Juventusu se nadaju da će se ušati pehar ove sezone vratiti podno Alpa.
Veliki korak na tom šampionskom putu je sinoćni prljavi ples Dibale nad raskomadanom Barselonom. Katalonci su dobili surovu osvetu za poraz koji su naneli Juventusu u berlinskom finalu Lige šampiona 2015. godine, ali i lekciju da su možda plako prepustili omalenog Argentinca Staroj Dami pre dve godine.
Nema nedelje da u katalonskim ili u španskim medijima ne pročitamo kako se Barsa ili Real interesuju za Dibalu, kojeg vide kao idealnu zamenu za Mesija ili Kristijana Ronalda. Nema šta, u oba slučaja omaleni Argentinac se idealno uklapa u traženi profil, iako mu smetaju poređenja sa slavnim zemljacima.
“Ne želim da budem novi Mesi. Postoji samo jedan Mesi, kao što postoji samo jedan Maradona. Divim se Mesiju, ali igram za Juventus i želim da ih pobedimo”, rekao je Dibalanedavno za Marku.
Koliko će italijanski fudbal moći da zadrži svog Draguljčeta za sada je misterija, posebno jer se Juventus nikada nije plašio da proda fudbalera, uzme dobre pare i krene da gradi tim ispočetka.
Ukoliko Dibala u revanšu sledeće nedelje još jednom uspe da nokautira Barselonu biće to još jedan šlag na njegovoj pobedničkoj torti, a Mesi i kompanija sa Nou Kampa verovatno će proklinjati dan kada je Mauricio Zamparini odlučio da dovede malenog mađioničara u Evropu.
Izvor: mozzartsport
FOTO: Action Images
Komentari / 0
Ostavite komentar