Руски крст за руске добровољце

На бријегу Стари град, код Вишеграда, некадашњем утврђењу племића Павловића, данас је, након химни Републике Српске, Русије и борачке организације Српске, откривен крст од прохрома, висине 5,5 метара у помен руским добровољцима у отаџбинском рату.

Република Српска 12.04.2017 | 14:57 Крст је открио руски добровољац, новинар и писац Борис Земцов који се 1993.године борио у редовима Друге подринске бригаде ВРС у Вишеграду.

„Било би боље да су Руси овдје долазили другим поводом на културне свечаности, да слушају поезију и музику, али кад је затребала помоћ српском народу морали смо да се одазовемо и притекнемо му у помоћ“, рекао је Земцов, додајући да без обзира што је од тада прошло 25 година опет би се исто поновило.



„Ми нисмо више млади као што смо тада били али ако буде потребна помоћ браћи Србима опет ћемо доћи, а свједочанство нашег међусобног пријатељства је што је у Домбасу на ратишту има доста српских добровољаца", рекао је он.

Овој свечаности на Старом граду присуствовало је двадесетак руских добровољаца, обучених у градијске униформе са одликовањима и заставама.



Неки од њих били су учесници битака око Вишеграда и свједоци погибије седам Руса, сабораца, који су сахрањени на Српском војничком гробљу на Мегдану.

Један од њих био је и Владимир Сидров који је са припадницима вишеградске бригаде учестовао у бици на брду Заглавак.

„ Био сам у боју на Заглавку гдје је погинуо руски добровољац Константин Богословски и још двојица, Владимир Софонов и Димитриј Попов. О Константину је прије двије године снимљен и документарни филм „Анђео са горе Заглавак“, рекао је Сидров.

Ратни командант Друге подринске бригаде ВРС потпуковник Лука Драгичевич је подсјетио да су они стигли из Сибира, три хиљаде колометара од Москве, да се овдје боре за српски народ.

„Била је то мања група бораца али по борбеном моралу а и оспособљености били су изванредни. Њихов занчај за нашу бригаду је био да су доласком направили прави морални преокрет у смислу односа српских бораца према борби. Борбени морал са њима се био много већи“, рекао је Драгичевић.

Предсједник предсједништва борачке организације Вишеград Милисав Васић је истакао да је споменик симболично враћање дуга руским добровољцима и да је он донација Доборовољног друштва за ванредне ситуације и превенције Удружења бораца ратова деведесетих година из Звечана.

„Руски крст шаље поруке мира, он није ратно обиљежје, како то неки желе да прикажу и његова порука је да рата никад више не буде на овим просторима“, истакао је Васић.

Он је рекао да постоји иницијатива да се поред овог изгради и велики православни крст висине 33 метра, који симболизује толико година Исуса Христа.



Свештеници су освјештали крст и одржали парастос свим погинулим руским добровољцима код споменика на Војничком гробљу на Мегдану.

У одбрамбено-отаџбинском рату у Војсци Републике Српске учествовало је 700 руских добровољаца од којих је 37 погинуло.

(БН телевизија)