Запад поново пријети Русији

САД и Велика Британија прете Русији новим пакетом санкција. Обе земље траже од Москве да престане да подржава сиријског лидера Башара ел Асада, али Британци су отишли и корак даље, па захтијевају да Русија изведе своју војску из Сирије. Уколико то одбије, поручују, слиједе рестриктивне мјере.

Свијет 10.04.2017 | 19:54 Међутим, ако се узме у обзир да је Москва више пута поновила да главни циљ руских војних операција у Сирији није подршка предсједнику Башару Асаду, већ борба против међународног тероризма, онда би то могло да се схвати и као захтјев Запада да Русија положи оружје пред терористима у Сирији, пише Спутњик.

Западни медији пишу да је са таквим захтјевима иступио министар спољних послова Велике Британије Борис Џонсон, који намјерава да затражи од земаља „велике седморке“ да пооштре санкције према Русији.

Документ о санкцијама је већ припремљен за сусрет шефова дипломатија земаља Г7 у Италији, и како се наводи, њихов циљ је да се руским званичницима „живот учини што тежим“. 

Спутњик подсјећа да је Џонсон у суботу отказао посјету Москви неколико сати прије него што је требало да полети за Москву, након што је обавио поноћни телефонски разговор са државним секретаром САД Рексом Тилерсоном.

Тилерсон намјерава да оптужи Русију да није испунила обавезе 

Они су се сложили да би Џонсон, умјесто одласка за Русију, требало да поведе напоре на обезбјеђивању „жестоког“ саопштења Групе 7, везаног за „умијешаност Русије у Сирији“.

С друге стране, Тилерсон, који стиже у посјету Москви, намјерава да оптужи Русију да није испунила обавезе уништавања сиријског хемијског оружја у складу са споразумом из 2013. године и такође захтијева од Русије да прекине да подржава Асада.

Амерички државни секретар представиће наводно и доказе да је Кремљ имао информације о наводној умијешаности сиријских власти у хемијски напад на Идлиб, мада руски аналитичари сматрају да никаквих доказа по том питању нема.

Очигледно је, међутим, и да Тилерсон жмури пред чињеницом да је Организација за забрану хемијског оружја (ОЗХО) још почетком ове године потврдила да је арсенал хемијског оружја, који је Сирија пријавила 2013, у потпуности уништен.

Међутим, руски аналитичари сумњају да ц́е земље Г7 послушати директиву Вашингтона и Лондона.

„Овдје видимо одређену игру, односно заједничку партију између САД и Велике Британије у овом конкретном случају. Ова партија се, ако погледамо остале околности и тренутак када се излази са приједлогом о увођењу додатних санкција, као и низ изјава по медијима, временски подудара са посјетом Тилерсона Москви.

Тешко да ће државном секретару САД бити пријатно да дође на преговоре  са својим руским колегама доносец́и било какве пријетње. Зато је Великој Британији додијељена улога да представи приједлог о увођењу додатних санкција“, каже за Спутњик Алексеј Зудин, руски политиколог и члан експертског савјета Института друштвено-економских и политичких студија.

"Није могуће политичко рјешење у Сирији док је Асад на власти“

Стална представница САД при УН Ники Хејли је оцијенила да „данас није могуће политичко рјешење у Сирији док је Асад на власти“, а када је у питању увођење додатних санкција Русији и Ирану, рекла је да је „све на столу“.

Како је рекла, разговори предсједника и чланова његове администрације о том питању трају вец́ неко вријеме.

Аналитичари сматрају да је сценарио увођења санкција могуц́, нарочито против Ирана, а такође и да Русија не би требало да подлеже тим притисцима.

„Вјероватноц́а да дође до увођења санкција, посебно Ирану, веома је велика, јер Израел нец́е дозволити да Иран јача и учиниц́е све како би на било који начин ослабио утицај Техерана. Што се тиче Русије, све зависи од тога како ц́е се сама Русија понашати, да ли ц́е се држати својих принципијалних ставова, као што од њих не одступа у посљедњих пет година.

Мислим да нас не треба да брине могуц́ност увођења додатних санкција, вец́ бисмо морали да се концентришемо на нашу унутрашњу политику која би требало да буде у складу са спољном. Ми смо јачи и образованији и као такви некоме у овом глобалном свијету смо трн у оку, стога ц́е нас стално притискати.

Друго је питање колико ц́емо ми дозвољавати да ти притисци утичу на нас, јер они нец́е одустајати. Зато мислим да Русија мора иц́и својим путем. А да ли ц́е нам увести санкције или не, то је мање важно, јер ће они свакако наћи, већ колико сутра, неки нови инструмент притиска, ако тако буду жељели“, каже Александар Јушенко, посланик Државне думе и заменик председника Комитета за информационе политике.

Руски сенатор Алексеј Пушков позвао је Доналда Трампа да трипут размисли о новим санкцијама против РФ. Он је упозорио предсједника САД да због аплауза конгресмена Мекејна ризикује да прокоцка последњу шансу за дијалог.

Шеф међународног комитета Савјета федерације Русије Константин Косачов такође сматра да би нове санкције докусуриле ионако крхке односе Русије и САД.

Како је рекао, напад Американаца на војну базу у Сирији показује да Трамп није успио да испуни циљеве које је планирао — да примири оне који су жељни крви у Сирији, као и оне што желе да поруше све мостове између САД и Русије.

Подсјец́ања ради, односи између Русије и САД погоршали су се након напада америчке војске на сиријску војну базу Шаират, која је ракетирана у ноц́и између 6. и 7. априла.

Москва је дејства САД окарактерисала као агресију на суверену државу и нагласила да Вашингтон на тај начин помаже терористима.

(Спутњик)