Анализа: Евролига - да подвучемо црту...

Први пут у историји одигран је лигашки део са 16 тимова, укупно 30 кола. Оно што надаље следи, четвртфинале и Фајнал фор, већ је од раније познато и нешто што је већ виђено. Дакле, право време да се направи рез и саберу утисци овог основног дела.

Кошарка 11.04.2017 | 23:40 Пилот епизода новог система Евролиге прошла је - веома успешно!  То већ сада можемо да констатујемо, иако тек предстоји да се одигра најзанимљивији део, четвртфинале и Фајнал фор.

То је генерални закључак који може да се донесе после 30 кола и дела сезоне који је једини био “непознаница”. Идеја да се најелитније такмичење у Европи приближи НБА лиги је видљиво, али је јасно да ће наредних година неки сегменти морати значајно да се поправе да би се Евролига дигла близу тог нивоа.

Не може се порећи занимљивост, неизвесност и константна резултатска и спортска тензија која је позитивна и пожељна. Оно што није добро су повреде и отежано путовање појединих тимова, слабије шансе за успех мање богатих клубова и очигледна неприпремљеност тимова и тренера на нове услове. Што је, донекле, нормално и разумљиво.

Укупна оцена је, када се све сабере и одузме, сасвим, сасвим добра. Кренимо редом.

КВАЛИТЕТ КОШАРКЕ

Категорија која је заправо и најважнија.

Квалитет кошарке дефинитивно може да добије прелазну оцену, мада ће тек сада бити на још вишем нивоу како се будемо приближавали крају. Нисмо, додуше, гледали спектакуларан ниво близу НБА лиге, али је то објективно било далеко изнад и Еврокупа и свих ФИБА такмичења. Чињеница да смо на делу гледали Љуљове тројке, Теодосићеву магију, Дончићеворазвијање као будућег суперстара, многобројне мечеве решаване у последњим тренуцима, доста спектакуларних појединачних учинака, закуцавања, рампи, тактичких замисли, страшне тренере попут Жељка Обрадовића… Све је то имало прилично велику драж.

Љубитељи кошарке су имали шта да виде. Имали су разлога да одвоје вече како би гледали сударе великих европских клубова којих је ове сезоне било много више него било када због новог система такмичења. Сударе Реала, ЦСКА, Олимпијакоса, Барселоне, Панатинаикоса, Макабија из Тел Авива, па и код нас Црвене звезде са свим овим тимовима…

Тога раније у овој мери није било. И никако се не може рећи да се је брзо досадило, као што су неки очекивали. Напротив.

НЕИЗВЕСНО ДО ПОСЛЕДЊЕГ КОЛА, МАЛО “ПРАЗНИХ” УТАКМИЦА

Чињеница да се до последњег дана 30. кола Евролиге није знало ко све путује у плеј-оф говори о томе да није било превише утакмица које нису имале резултатски значај. Можда се тако наместило, али и то што смо гледали директан обрачун за осму позицију показује да је систем такмичења био прави.

Пре последњег кола се знало само ко ће бити први, други и трећи, све остале позиције морале су тек да буду распоређене. Четврто место је било на талону, а оно даје предност домаћег терена, што је додатно унело тензију и занимљивост.

Виђено је мало утакмица које нису имале резултатски значај, исто важи и за последњих неколико кола за која се пре почетка такмичења мислило да ће бити ревијална, јер ће фаворити већ пре тога одрадити посао. А све до последње утакмице играло се на победу.

МАЛО ИЗНЕНАЂЕЊА…

Пре него што је лига почела, многи финансијски слабији клубови су вероватно помислили да је систем такмичења против њих. И вероватно јесте. Погледајмо само осам тимова који су се пласирали у најбољих осам - Реал Мадрид, ЦСКА, Олимпијакос, Панатинаикос, Фенербахче, Анадолу Ефес, Басконија и Дарушафака.

Све тимови са изузетно великим буџетима и страшним ростерима. Играчима који су плаћени милионима евра. Од финансијски јачих тимова изненађење је што Барса и Макаби нису прошли даље. Сви остали су остали испод линије.

Најближа правом изненађењу била је Црвена звезда, али је тим Дејана Радоњића остао испод црте, иако је имао чак 16 победа.

То говори да је “мањим” клубовима, тачније оним са мањим буџетом, било јако тешко, испоставило се немогуће, да прођу у осам најбољих. То се многима неће свидети, али је тренд јасан у свим спортовима. У том делу овај систем није добар.

Сиромашнији клубови имају шансу да играју са најбољима, па им је и то шанса да се надограђују и навикну да играју са најбогатијима. То јесте плус, а то се види у ситуацијама када ти “слабији” евролигашки тимови играју против супарника у домаћим шампионатима. Ту се види разлика у искуству и “намазаности”.

Јесте било изненађења када се гледају појединачне победе у току такмичења, али у коначном збиру - даље су прошли најбогатији.

И то се с правом многима неће допасти.

ПРЕВИШЕ ПОВРЕДА

Када би морала да се нађе замерка овом систему такмичења онда су то, поред претходне ставке - повреде. А везано за то - и путовања и недостатак времена за тренинге.

Нема екипе која није морала да плаћа данак повредама и то оних најбољих играча. Малтене не постоји ниједан од најбољих играча у лиги да није био повређен. Милош Теодосић, Нандо де Коло, Серхио Љуљ, Хуан Карлос Наваро, Лука Дончић, Јоргос Принтезис, БогданБогдановић, Костас Слукас, Ђиђи Датоме, Василис Спанулис.... И Црвена звезда је имала велики проблем са најбољим играчем Стефаном Јовићем, који ју је између осталог, коштао проласка даље.

Још горе од наведених повреда су оне које су значиле крај сезоне са многе играче. Примери су Пау Рибас, Зоран Драгић, Данијел Хекет, Ендрју Гаудлок, а било је и повреда које су се догађале на бизаран начин попут оне Јоргоса Принтезиса у "Жалгирио арени" која се десила због клизаве налепнице на паркету, односно рекламе.

До свега наведеног дошло је и зато што играчи нису навикли на овакве напоре. Када се евролигашких 30 кола укрсти са домаћим шампионатима, па и куповима, долази се до утакмица које су се играле на два или три дана, па је уз честа путовања и напоре било очекивано да дође до замора материјала и повреда. Физичка спрема била је важнија него икада.

Можда је и крунски доказ Барселона која је асполутно осакаћена повредама забележила убедљиво најлошију клупску сезону у последњих 12 година.

ПУТОВАЊА, ОРГАНИЗАЦИЈА, ФИНАНСИЈЕ И МАРКЕТИНГ

"Евролига ће сваку победу плаћати 40.000 евра у првом делу сезоне, а тај износ ће у плеј-офу бити подигнут на 70.000", најавио је Ђорди Бертомеу пре почетка сезоне.

Шампион такмичења ће инкасирати 1.000.000 евра, финалиста 500.000 евра, док ће трећепласирани на Фајнал фору зарадити 300.000 евра.

А ту су и улазнице, маркетинг и ТВ права. Наравно, у делу маркетинга и телевизијских права највише су наравно зарадили клубови из богатијих земаља који су популарни у целом свету. Не само у Европи. Попут Реал Мадрида или Макабија из Тел Авива.

Што се тиче организације, и тај сегмент је видно подигнут на виши ниво. Што медијски, што се саме организације утакмица тиче. Проблема су приликом путовања имали играчи финансијски слабијих тимова као што је Звезда, па смо виђали сцене спавања на клупама по аеродрому...

Наравно, ови имућнији тих проблема нису имали.

ШТА ДАЉЕ?

Остаје још да се одигра завршница ове сезоне, али се већ сада кују планови за следећу. Гледаћемо поново лигу са 16 клубова, то је готово извесно, познато је да 11 клубова имају вишегодишње уговоре (Анадолу Ефес, Басконија, ЦСКА, Барселона, Фенербахче, Макаби Тел Авив, Олимпија Милано, Олимпијакос, Панатинаикос, Реал Мадрид, Жалгирис), а поред тога и Уникаха је изборила пласман победивши Валенсију и финалу Еврокупа. Дарушафаку вероватно нећемо гледати.

Тренутно највећи проблем за следећу сезону јесте календар такмичења. Због спора ЕКА и ФИБА постоје две опције, односно два календара, а све ће се знати до Фајнал фора који ће се ове године играти у Истанбулу.

Проблем су “прозори” за репрезентације.

Главно питање је да ли ће се мењати актуелни календар или ће се евролигашке утакмице играти у време репрезентативних "прозора"?

Ако клубови одлуче да те две недеље нема евролигашких утакмица, онда ће сезона 2017/2018 стартовати раније, прве седмице октобра. Уместо досадашњих пет утакмица са "дуплим програмом", односно две утакмице у три дана, имаћемо седам таквих случајева. Практично би то значило да ће сваког месеца лигашког дела од октобра до априла имали једну недељу са две утакмице.

Ту опет долазимо до питања организације, умора, транспорта, повреда...

Друга опција је да календар који је на снази у овој сезони остане и у следећој, али то би сукобило Евролигу и Фибу по питању важности националних тимова. Зато Евролига допушта клубовима допушта да донесу одлуку.

ГДЕ ЈЕ СРБИЈА У ЦЕЛОЈ ПРИЧИ?

Србија дефинитивно може да буде задовољна учешћем свог преставника, Црвене звезде. Тим Дејана Радоњића поносно је представљао нашу земљу, дошао до победа над великим ривалима, највећим у Европи, али не и пласмана у ТОП 8. О томе подробније читајте у одвојеном тексту на нашем сајту. 

Иначе, Звезда је једини клуб из наше земље који сада има шансу да се избори за пласман у Евролигу и наредне сезоне. Црвено-бели ће у финалној серији АБА лиге играти против Цедевите, а та серија стартује у понедељак.

Толико се засад зна. Идемо годину за годином. У наредних неколико лета планира се проширење Евролиге на 18, па на 20 тимова. То је средњорочни циљ, према речима ЂордијаБертомеуа.

Како ће се АБА лига, односно Србија, снаћи  и наћи у тим плановима, то је скоро немогуће предвидети.

ЗАКЉУЧАК

Нови формат Евролиге је у великом броју ситуација био пун погодак. Уз неке корекције може да буде још бољи, квалитетнији и равноправнији. Само још да видимо како ће се прича даље развијати када су сиромашније екипе и земље у питању. То је за нас у Србији и на Балкану велика и важна ставка.

Извор: моззартспорт