Analiza: Evroliga - da podvučemo crtu...

Prvi put u istoriji odigran je ligaški deo sa 16 timova, ukupno 30 kola. Ono što nadalje sledi, četvrtfinale i Fajnal for, već je od ranije poznato i nešto što je već viđeno. Dakle, pravo vreme da se napravi rez i saberu utisci ovog osnovnog dela.

Košarka 11.04.2017 | 23:40 Pilot epizoda novog sistema Evrolige prošla je - veoma uspešno!  To već sada možemo da konstatujemo, iako tek predstoji da se odigra najzanimljiviji deo, četvrtfinale i Fajnal for.

To je generalni zaključak koji može da se donese posle 30 kola i dela sezone koji je jedini bio “nepoznanica”. Ideja da se najelitnije takmičenje u Evropi približi NBA ligi je vidljivo, ali je jasno da će narednih godina neki segmenti morati značajno da se poprave da bi se Evroliga digla blizu tog nivoa.

Ne može se poreći zanimljivost, neizvesnost i konstantna rezultatska i sportska tenzija koja je pozitivna i poželjna. Ono što nije dobro su povrede i otežano putovanje pojedinih timova, slabije šanse za uspeh manje bogatih klubova i očigledna nepripremljenost timova i trenera na nove uslove. Što je, donekle, normalno i razumljivo.

Ukupna ocena je, kada se sve sabere i oduzme, sasvim, sasvim dobra. Krenimo redom.

KVALITET KOŠARKE

Kategorija koja je zapravo i najvažnija.

Kvalitet košarke definitivno može da dobije prelaznu ocenu, mada će tek sada biti na još višem nivou kako se budemo približavali kraju. Nismo, doduše, gledali spektakularan nivo blizu NBA lige, ali je to objektivno bilo daleko iznad i Evrokupa i svih FIBA takmičenja. Činjenica da smo na delu gledali Ljuljove trojke, Teodosićevu magiju, Dončićevorazvijanje kao budućeg superstara, mnogobrojne mečeve rešavane u poslednjim trenucima, dosta spektakularnih pojedinačnih učinaka, zakucavanja, rampi, taktičkih zamisli, strašne trenere poput Željka Obradovića… Sve je to imalo prilično veliku draž.

Ljubitelji košarke su imali šta da vide. Imali su razloga da odvoje veče kako bi gledali sudare velikih evropskih klubova kojih je ove sezone bilo mnogo više nego bilo kada zbog novog sistema takmičenja. Sudare Reala, CSKA, Olimpijakosa, Barselone, Panatinaikosa, Makabija iz Tel Aviva, pa i kod nas Crvene zvezde sa svim ovim timovima…

Toga ranije u ovoj meri nije bilo. I nikako se ne može reći da se je brzo dosadilo, kao što su neki očekivali. Naprotiv.

NEIZVESNO DO POSLEDNJEG KOLA, MALO “PRAZNIH” UTAKMICA

Činjenica da se do poslednjeg dana 30. kola Evrolige nije znalo ko sve putuje u plej-of govori o tome da nije bilo previše utakmica koje nisu imale rezultatski značaj. Možda se tako namestilo, ali i to što smo gledali direktan obračun za osmu poziciju pokazuje da je sistem takmičenja bio pravi.

Pre poslednjeg kola se znalo samo ko će biti prvi, drugi i treći, sve ostale pozicije morale su tek da budu raspoređene. Četvrto mesto je bilo na talonu, a ono daje prednost domaćeg terena, što je dodatno unelo tenziju i zanimljivost.

Viđeno je malo utakmica koje nisu imale rezultatski značaj, isto važi i za poslednjih nekoliko kola za koja se pre početka takmičenja mislilo da će biti revijalna, jer će favoriti već pre toga odraditi posao. A sve do poslednje utakmice igralo se na pobedu.

MALO IZNENAĐENJA…

Pre nego što je liga počela, mnogi finansijski slabiji klubovi su verovatno pomislili da je sistem takmičenja protiv njih. I verovatno jeste. Pogledajmo samo osam timova koji su se plasirali u najboljih osam - Real Madrid, CSKA, Olimpijakos, Panatinaikos, Fenerbahče, Anadolu Efes, Baskonija i Darušafaka.

Sve timovi sa izuzetno velikim budžetima i strašnim rosterima. Igračima koji su plaćeni milionima evra. Od finansijski jačih timova iznenađenje je što Barsa i Makabi nisu prošli dalje. Svi ostali su ostali ispod linije.

Najbliža pravom iznenađenju bila je Crvena zvezda, ali je tim Dejana Radonjića ostao ispod crte, iako je imao čak 16 pobeda.

To govori da je “manjim” klubovima, tačnije onim sa manjim budžetom, bilo jako teško, ispostavilo se nemoguće, da prođu u osam najboljih. To se mnogima neće svideti, ali je trend jasan u svim sportovima. U tom delu ovaj sistem nije dobar.

Siromašniji klubovi imaju šansu da igraju sa najboljima, pa im je i to šansa da se nadograđuju i naviknu da igraju sa najbogatijima. To jeste plus, a to se vidi u situacijama kada ti “slabiji” evroligaški timovi igraju protiv suparnika u domaćim šampionatima. Tu se vidi razlika u iskustvu i “namazanosti”.

Jeste bilo iznenađenja kada se gledaju pojedinačne pobede u toku takmičenja, ali u konačnom zbiru - dalje su prošli najbogatiji.

I to se s pravom mnogima neće dopasti.

PREVIŠE POVREDA

Kada bi morala da se nađe zamerka ovom sistemu takmičenja onda su to, pored prethodne stavke - povrede. A vezano za to - i putovanja i nedostatak vremena za treninge.

Nema ekipe koja nije morala da plaća danak povredama i to onih najboljih igrača. Maltene ne postoji nijedan od najboljih igrača u ligi da nije bio povređen. Miloš Teodosić, Nando de Kolo, Serhio Ljulj, Huan Karlos Navaro, Luka Dončić, Jorgos Printezis, BogdanBogdanović, Kostas Slukas, Điđi Datome, Vasilis Spanulis.... I Crvena zvezda je imala veliki problem sa najboljim igračem Stefanom Jovićem, koji ju je između ostalog, koštao prolaska dalje.

Još gore od navedenih povreda su one koje su značile kraj sezone sa mnoge igrače. Primeri su Pau Ribas, Zoran Dragić, Danijel Heket, Endrju Gaudlok, a bilo je i povreda koje su se događale na bizaran način poput one Jorgosa Printezisa u "Žalgirio areni" koja se desila zbog klizave nalepnice na parketu, odnosno reklame.

Do svega navedenog došlo je i zato što igrači nisu navikli na ovakve napore. Kada se evroligaških 30 kola ukrsti sa domaćim šampionatima, pa i kupovima, dolazi se do utakmica koje su se igrale na dva ili tri dana, pa je uz česta putovanja i napore bilo očekivano da dođe do zamora materijala i povreda. Fizička sprema bila je važnija nego ikada.

Možda je i krunski dokaz Barselona koja je aspolutno osakaćena povredama zabeležila ubedljivo najlošiju klupsku sezonu u poslednjih 12 godina.

PUTOVANJA, ORGANIZACIJA, FINANSIJE I MARKETING

"Evroliga će svaku pobedu plaćati 40.000 evra u prvom delu sezone, a taj iznos će u plej-ofu biti podignut na 70.000", najavio je Đordi Bertomeu pre početka sezone.

Šampion takmičenja će inkasirati 1.000.000 evra, finalista 500.000 evra, dok će trećeplasirani na Fajnal foru zaraditi 300.000 evra.

A tu su i ulaznice, marketing i TV prava. Naravno, u delu marketinga i televizijskih prava najviše su naravno zaradili klubovi iz bogatijih zemalja koji su popularni u celom svetu. Ne samo u Evropi. Poput Real Madrida ili Makabija iz Tel Aviva.

Što se tiče organizacije, i taj segment je vidno podignut na viši nivo. Što medijski, što se same organizacije utakmica tiče. Problema su prilikom putovanja imali igrači finansijski slabijih timova kao što je Zvezda, pa smo viđali scene spavanja na klupama po aerodromu...

Naravno, ovi imućniji tih problema nisu imali.

ŠTA DALJE?

Ostaje još da se odigra završnica ove sezone, ali se već sada kuju planovi za sledeću. Gledaćemo ponovo ligu sa 16 klubova, to je gotovo izvesno, poznato je da 11 klubova imaju višegodišnje ugovore (Anadolu Efes, Baskonija, CSKA, Barselona, Fenerbahče, Makabi Tel Aviv, Olimpija Milano, Olimpijakos, Panatinaikos, Real Madrid, Žalgiris), a pored toga i Unikaha je izborila plasman pobedivši Valensiju i finalu Evrokupa. Darušafaku verovatno nećemo gledati.

Trenutno najveći problem za sledeću sezonu jeste kalendar takmičenja. Zbog spora EKA i FIBA postoje dve opcije, odnosno dva kalendara, a sve će se znati do Fajnal fora koji će se ove godine igrati u Istanbulu.

Problem su “prozori” za reprezentacije.

Glavno pitanje je da li će se menjati aktuelni kalendar ili će se evroligaške utakmice igrati u vreme reprezentativnih "prozora"?

Ako klubovi odluče da te dve nedelje nema evroligaških utakmica, onda će sezona 2017/2018 startovati ranije, prve sedmice oktobra. Umesto dosadašnjih pet utakmica sa "duplim programom", odnosno dve utakmice u tri dana, imaćemo sedam takvih slučajeva. Praktično bi to značilo da će svakog meseca ligaškog dela od oktobra do aprila imali jednu nedelju sa dve utakmice.

Tu opet dolazimo do pitanja organizacije, umora, transporta, povreda...

Druga opcija je da kalendar koji je na snazi u ovoj sezoni ostane i u sledećoj, ali to bi sukobilo Evroligu i Fibu po pitanju važnosti nacionalnih timova. Zato Evroliga dopušta klubovima dopušta da donesu odluku.

GDE JE SRBIJA U CELOJ PRIČI?

Srbija definitivno može da bude zadovoljna učešćem svog prestavnika, Crvene zvezde. Tim Dejana Radonjića ponosno je predstavljao našu zemlju, došao do pobeda nad velikim rivalima, najvećim u Evropi, ali ne i plasmana u TOP 8. O tome podrobnije čitajte u odvojenom tekstu na našem sajtu. 

Inače, Zvezda je jedini klub iz naše zemlje koji sada ima šansu da se izbori za plasman u Evroligu i naredne sezone. Crveno-beli će u finalnoj seriji ABA lige igrati protiv Cedevite, a ta serija startuje u ponedeljak.

Toliko se zasad zna. Idemo godinu za godinom. U narednih nekoliko leta planira se proširenje Evrolige na 18, pa na 20 timova. To je srednjoročni cilj, prema rečima ĐordijaBertomeua.

Kako će se ABA liga, odnosno Srbija, snaći  i naći u tim planovima, to je skoro nemoguće predvideti.

ZAKLJUČAK

Novi format Evrolige je u velikom broju situacija bio pun pogodak. Uz neke korekcije može da bude još bolji, kvalitetniji i ravnopravniji. Samo još da vidimo kako će se priča dalje razvijati kada su siromašnije ekipe i zemlje u pitanju. To je za nas u Srbiji i na Balkanu velika i važna stavka.

Izvor: mozzartsport