Политички утицај кочи реформе
Изазован политички амбијент који отежава структуралне реформе главни је економски ризик по БиХ изнутра, док се онај са вана огледа у изазовној политичкој ситуацији у регији и спором расту ЕУ.
Босна и Херцеговина 07.04.2017 | 08:01Свјетска банка у наредних неколико година за Босну и Херцеговину предвиђа благи економски напредак, који ће прије свега зависити од реализације Реформске агенде.
"Вођење разборите, ефикасне и ефективне фискалне политике, заштита банкарског сектора и рјешавање упорне незапослености и недовољне запослености су од централног значаја за Реформску агенду БиХ. Иако дефицит и даље остаје умјерен, пореско оптерећење је велико, а јавна потрошња неефикасна, што се доказује и слабо циљаним накнадама", стоји у извјештају.
Закључују како стопа незапослености остаје велика, уз тек скромна унапређења на тржишту рада, гдје су у индустријском сектору отворена нова радна мјеста, док је у пољопривреди и услугама дошло до пада запослености. Смањена је запосленост у јавном сектору, али је зато незапосленост младих у земљи, према њиховом извјештају, чак 54,3 одсто.
Индекс потрошачких цијена је мањи из мјесеца у мјесец, што је уз мали и ограничени раст плата довело до повећања реалног прихода. Појефтинили су храна, одјећа и обућа, а нарасле су цијене алкохола, духана, становања и комуналија.
Упозоравају како би се фискално стање могло погоршати уколико не буде структуралних и фискалних реформи за смањење великих издатака за плате у јавном сектору и унапређења наплате пореза.
"Ризици везани за квалитет активе банака и даље представљају главну баријеру за здрав раст кредита. Све већи ризици везани за регулацију и надзор над домаћим банкама могу угрозити фискалну и финансијску стабилност.
Иако постепено опада, удио ненаплативих зајмова у портфељу комерцијалних банака је и даље велики јер достиже 12,1 одсто укупних зајмова. То угрожава профит и капитал, ограничавајући нове пласмане зајмова и тиме смањујући генерално способност банака да подрже раст", наводи се у извјештају.
Сандра Хливњак, економиста Свјетске банке, казала је да су стране директне инвестиције у БиХ успорене у прошлој години, али да и даље остају главни извор спољног финансирања у региону.
"Ниво страних директних инвестиција у БиХ и даље је недовољан да значајније допринесе повећању економског раста БиХ, јер у прошлој години биљежи пад од 1,2 одсто у односу на бруто домаћи производ", истиче Хливњакова.
Збирно гледано, земље западног Балкана су оствариле већи раст у 2016. него у 2015. години, а убрзани економски раст је довео до отварања већег броја радних мјеста и то највише у Србији.
Реални раст БДП-а у процентима
2015. 2016. 2017. 2018. 2019.
3,0 2,8 3,2 3,7 4,0 БиХ
2,6 3,2 3,5 3,5 3,8 Албанија
4,1 3,6 3,9 4,2 4,4 Косово
3,8 2,4 2,8 3,3 3,8 Македонија
3,4 2,1 3,3 3,0 2,0 Црна Гора
0,8 2,8 3,0 3,5 3,5 Србија
(Агенције)
Коментари / 1
Оставите коментарДјекна
07.04.2017 15:24Мањина народа је за реформе а вецина није. , Такав је то народ.
ОДГОВОРИТЕ