Ризиковао живот због фудбала, а учио га преко ТВ...!

Фудбалер Пескаре Мамаду Кулибали ризиковао је све како би се данас бавио оним што највише воли.

Фудбал 06.04.2017 | 19:30 Једна од најлепших и невероватних прича је пут 18-годишњег Сенегалца који је недељу у дресу Пескаре играо против свог омиљеног клуба, екипе Милана.

“Можда ћу једног дана моћи да заиграм на том нивоу. Мени све то долази природно када је фудбал у питању. Милан волим, то је тим за који навијам. Волим и Француску и Манчестер Јунајтед“.

Кулибали је био на терену свих 90 минута, а необична је прича кроз шта је све морао да прође како би данас постао првотимац италијанског клуба.

“Отишао сам од куће с ранцем на леђима, једино сам другарима рекао где идем. Моја породица није знала, мисили су да сам у школи. Искључио сам телефон и нисам се јављао три дана, веровали су да сам мртав“, почео је своју невероватну причу.

“Имао сам шта да једем, ја и моје две сестре. За мог оца студирање је било важно. Говорили су ми да ћу играти у Европи само да би ме ућуткали. Ризиковао сам живот због фудбала, али то сам урадио због породице како бих могао касније да им помогнем“.

Његов пут ка професионалном фудбалу није био нимало лак.

Платио је карту до Марока где је ишао опасним путевим, али, пут до Европе био је још гори.

“У Мароку сам спавао у луци, нисам имао пара за брод. Један човек ме је видео и питао због чега спавам у луци. Рекао сам му да желим да идем у Европу. После неколико дана вратио се. Радио је на броду који је ишао за Француску и рекао ми да могу да пођем с њим. То није био брод какав виђате на ТВ, био је много већи и превозио је храну. Било је око 20 дечака на броду. Ја сам ту био због фудбала, не знам који су били њихови снови“.

Због најважније споредне ствари на свету ризиковао је свој живот.

“Имао сам среће. Да се брод преврнуо, удавио бих се јер не знам да пливам“.

Када је стигао у Италију кренули су проблеми и то одмах на почетку.

“Док сам играо фудбал на плажи, у Ливорну сам упознао човека који је рекао да ће ме одвести тамо и представити 'неким људима', а онда сам се једног јутра пробудио у хотелској соби, а њега није било. Само је нестао. Нисам имао пара да платим собу, нисам никога познавао и нисам знао језик.



Међутим, ту није био крај његовим проблемима.

“Спавао сам на улици и био бих пресрећан када бих добио сендвич. Отишао сам у Рим и тамо су ми рекли да има доста Сенегалаца који играју за Пескару, па сам ухватио воз и отишао тамо. Нисам имао карту, али сам желео да стигнем што пре. У Росету сам изашао на погрешној станици и морао да преспавам поред једног фудбалског терена, где ме је полиција пронашла и пребацила у прихватилиште у Монтепагану".

Није прошао пробе у Ћезени, Сасуолу и Асколију, па је одлучио да на чудан начин научи да игра фудбал.

“Као дете сам играо фудбал с другарима у Сенегалу, у школском дворишту. Пошто нисам прошао пробе, почео сам да учим фудбал преко ТВ, гледао сам доста утакмица и скидао покрете“.

На крају, прошао је пробу у Пескари и почео професионално да се бави фудбалом.

За родитеље каже да су му опростили и да су сада срећни због њега.

"Мој отац је био строг. Да се ово догодило пре две године, не бих смео да му се јавим из Француске јер би ме натерао да се вратим. Сада причамо сваког дана, каже да је срећан због мене, а и ја сам се извинио. Нисам видео ни тату, ни маму две године. Недостају ми, нарочито мама. Када сам отишао, она је плакала, није веровала да сам и даље жив", испричао је са сузама у очима.

"Сада? Сада је срећна!".

Извор: Б92