Rizikovao život zbog fudbala, a učio ga preko TV...!
Fudbaler Peskare Mamadu Kulibali rizikovao je sve kako bi se danas bavio onim što najviše voli.
Fudbal 06.04.2017 | 19:30
“Možda ću jednog dana moći da zaigram na tom nivou. Meni sve to dolazi prirodno kada je fudbal u pitanju. Milan volim, to je tim za koji navijam. Volim i Francusku i Mančester Junajted“.
Kulibali je bio na terenu svih 90 minuta, a neobična je priča kroz šta je sve morao da prođe kako bi danas postao prvotimac italijanskog kluba.
“Otišao sam od kuće s rancem na leđima, jedino sam drugarima rekao gde idem. Moja porodica nije znala, misili su da sam u školi. Isključio sam telefon i nisam se javljao tri dana, verovali su da sam mrtav“, počeo je svoju neverovatnu priču.
“Imao sam šta da jedem, ja i moje dve sestre. Za mog oca studiranje je bilo važno. Govorili su mi da ću igrati u Evropi samo da bi me ućutkali. Rizikovao sam život zbog fudbala, ali to sam uradio zbog porodice kako bih mogao kasnije da im pomognem“.
Njegov put ka profesionalnom fudbalu nije bio nimalo lak.
Platio je kartu do Maroka gde je išao opasnim putevim, ali, put do Evrope bio je još gori.
“U Maroku sam spavao u luci, nisam imao para za brod. Jedan čovek me je video i pitao zbog čega spavam u luci. Rekao sam mu da želim da idem u Evropu. Posle nekoliko dana vratio se. Radio je na brodu koji je išao za Francusku i rekao mi da mogu da pođem s njim. To nije bio brod kakav viđate na TV, bio je mnogo veći i prevozio je hranu. Bilo je oko 20 dečaka na brodu. Ja sam tu bio zbog fudbala, ne znam koji su bili njihovi snovi“.
Zbog najvažnije sporedne stvari na svetu rizikovao je svoj život.
“Imao sam sreće. Da se brod prevrnuo, udavio bih se jer ne znam da plivam“.
Kada je stigao u Italiju krenuli su problemi i to odmah na početku.
“Dok sam igrao fudbal na plaži, u Livornu sam upoznao čoveka koji je rekao da će me odvesti tamo i predstaviti 'nekim ljudima', a onda sam se jednog jutra probudio u hotelskoj sobi, a njega nije bilo. Samo je nestao. Nisam imao para da platim sobu, nisam nikoga poznavao i nisam znao jezik.
Međutim, tu nije bio kraj njegovim problemima.
“Spavao sam na ulici i bio bih presrećan kada bih dobio sendvič. Otišao sam u Rim i tamo su mi rekli da ima dosta Senegalaca koji igraju za Peskaru, pa sam uhvatio voz i otišao tamo. Nisam imao kartu, ali sam želeo da stignem što pre. U Rosetu sam izašao na pogrešnoj stanici i morao da prespavam pored jednog fudbalskog terena, gde me je policija pronašla i prebacila u prihvatilište u Montepaganu".
Nije prošao probe u Ćezeni, Sasuolu i Askoliju, pa je odlučio da na čudan način nauči da igra fudbal.
“Kao dete sam igrao fudbal s drugarima u Senegalu, u školskom dvorištu. Pošto nisam prošao probe, počeo sam da učim fudbal preko TV, gledao sam dosta utakmica i skidao pokrete“.
Na kraju, prošao je probu u Peskari i počeo profesionalno da se bavi fudbalom.
Za roditelje kaže da su mu oprostili i da su sada srećni zbog njega.
"Moj otac je bio strog. Da se ovo dogodilo pre dve godine, ne bih smeo da mu se javim iz Francuske jer bi me naterao da se vratim. Sada pričamo svakog dana, kaže da je srećan zbog mene, a i ja sam se izvinio. Nisam video ni tatu, ni mamu dve godine. Nedostaju mi, naročito mama. Kada sam otišao, ona je plakala, nije verovala da sam i dalje živ", ispričao je sa suzama u očima.
"Sada? Sada je srećna!".
Izvor: B92
Komentari / 0
Ostavite komentar