Истоку Српске "скинуте гаће"

Наша драга Република Српска простире се од Новог Града на сјеверозападу до Требиња на крајњем југу једне једине, недјељиве, дводјелне БиХ. Њу насељавају углавном Срби којих је све мање и остали којих нема нешто претјерано. Имамо свог Предсједника, своју Народну Скупштину, Владу која није народна и све остале институције потребне да би се звали Републиком. Политички се дијелимо на црвене, плаве и неопредјељене.

Република Српска 04.04.2017 | 15:34 Неопредјељени су најомраженији а и њих етикетирају кад се коме и како прохтије јер ово је земља у којој не можеш да будеш ни наш ни њихов. Јер ако ниси наш њихов си сигурно. А кад ниси ни наш ни њихов, што је по партијским схватањима немогуће, онда си милион посто њихов, а то зависи са које се стране ствар посматра.

Срби живе на цијелој територији Републике Српске али су неправилно распоређени. Најсрећнији смо ми који насељавамо источне дијелове. Близу нам је ''мајка Србија'' а богами и Дрина па ко воли може да је пређе а може, богами, и да се препусти таласима па да га Дрина однесе, што ми је у последње вријеме врло примамљива опција. Близу нам је и Сарајево које походе музичари и глумци из ''мајке Србије'' па можемо да одемо да им се дивимо кад год они дођу и кад год се то нама прохтије под условом да су поменути умјетници дошли. Свратили би и код нас ал ми немамо чувене и надалеко познате ћевабџинице и ту смо хендикепирани.

Ми, с истока Републике Српске, у Народној скупштини имамо и своје представнике али, пропорционално броју становника који је у сталном опадању, бројност наших посланика је све мања. Ма колико галамили и бунили се, кад се дижу руке нама увијек фали. У Влади РС, напротив, немамо своје представнике, јер нисмо довољно интелигентни, начитани и школовани а замјера нам се и неадекватно познавање страних језика који су нужни да би се у Владу ушло. Како се не би брукали и падали на пријемном за министре, Бања Лука пази и у прве редове свенародне борбе за већи буџет, задуживање и остале намјене уништавања  своје популације, гура људе локацијски ближе епицентру дешавања.

Да на Србе са истока Влада није заборавила подсјећа нас редовним обиласком казнених републичких инспекција за све и свашта и ми тада знамо да се буџет не пуни како би требао и да нам слиједи нови кредит ММФ-а ако акција отимачине од народа не успије у планираном оквиру. Како припадници мог народа не би превише трпјели појединачно, Влада уводи акцизе које онда оптерете сваког а познато је да се терет групно лакше подноси.

Осим тога, брига Бања Луке евидентна је и по томе што је у Источном Сарајеву направљен Административни центар за тричавих 25-6 милиона марака али, да ми не би прљали унутрашњост поменутог репрезентативног објекта, користе га само представници власти кад залутају у Сарајево. Ту спавају, једу и раде све остало што је од користи за народ и његове потребе.

Како се тај исти народ о коме се Влада брине не би осјећао угроженим и како радничка класа у нестајању не би дизала буне и устанке, радници којих има ту и тамо, организовани су у синдикате преко којих могу покушати, али, наравно, само покушати, да остваре своја права. Руководства синдиката су, што је и логично, углавном из Бања Луке. Ту се договара и преговара, ту се протестује и митингује и ту се, на крају крајева, доносе одлуке које нипошто не смију да иду контра власти. На преговарачки сто се баце права радника и њихово умањење са једне стране и патриотске говоранције о неопходности жртвовања зарад опстанка и просперитета омиљене нам Републике. Синдикат, патриотски настројен и неповратно заљубљен у власт са којом је у веома интимним односима, након краћег пренемагања залегне и пристане на све. А кад гаће спадну зна се шта слиједи.

Нама на истоку Српске гаће су давно скинуте и мале су шансе да ће нам их неко навући. Били црвени, плави или они трећи, етикетирани, подједнако мирно и стрпљиво подносимо терет политичких и економских експеримената које плаћамо животом, само што то једни виде а други не. Кратковиди какви јесмо и подијељени у различите српске таборе, навијамо по оној старој, да комшији цркне крава, иако је једина у селу. Ипак, живјети на истоку, као што рекох, има својих предности. Близу нам је Дрина.

(катера.неwс/Горан Врачар)