Анализа - Партизан послије сезоне на Јадрану: Вријеме је за важне одлуке!

Чињеница је да је Партизан у лигашком делу Јадрана освајањем трећег места надмашио резултатска очекивања доброг дела навијача, али је такође чињеница да је дуго био други и на крају испустио ту позицију и предност домаћег терена у плеј-офу.

Кошарка 04.04.2017 | 21:50 Партизан није успео. Црно-бели су поразом од Цедевите у Загребу у мајсторици полуфинала Јадранске лиге завршили сезоне у том регионалном такмичењу и остали без шансе, макар теоретске, боре у финалу за трофеј и пласман у Евролигу. А крај сезоне увек дође као добар повод за осврт, односно свођене рачуна. Наравно, уз ограду да је остало се да одигра још једно такмичење, домаћа Суперлига, где је по традицији већ виђено финале између Партизана и Црвене звезде.

Ако пођемо од премисе да је Партизан најтрофејнији српски кошаркашки клуб који је навикао навијаче на освајање пехара, онда елиминација у полуфинала свакако представља неуспех, а ваља подсетити да су последњи пут црно-бели до титуле у регионалном такмичењу дошли 2013. године. Међутим, ако се погледа где је Партизан био прошле сезоне Јадранској лиги, наступ у плеј-офу представља корак напред.

Тренер Александар Џикић је у јануару прошле године преузео екипу која се борила за опстанак у регионалној лиги и направио серију добрих резултата која је навијачима пробудила наду у нешто више и веће за ову сезону и да Џикић може чаробним штапићем да направи чудо. Тако нешто су и добили, али очигледно је било је да за сам врх Партизану једноставно потребно више квалитета. Јер ако рачунамо лигашки део сезоне на Јадрану, као и плеј-оф, Џикићев тим је од девет утакмица против најбоља три тима у лиги добио само две - против Црвене звезде и Цедевите. Свакако не треба да буде алиби, али ваља подсетити на Партизанове проблеме са салмонелом који су "посекли" екипу тамо негде средином фебруара, мада је Американац Вил Хечер одличан пример да је могуће опоравити се и решавати утакмице и после месец дана паузе.

Као, рецимо, у дуелу са Цедевитом у другом мечу полуфинала. И Хечер је, отприлике највећи погодак Партизана ове сезоне, што се не би могло рећи за Френка Робинсонаколико год да је добио шанси или се трудио. Мада остаје још два и по месеца времена за коначан суд и појединачну анализу када се заврше и борбе у Суперлиги.

Чињеница је да је Партизан у лигашком делу Јадрана освајањем трећег места надмашио резултатска очекивања доброг дела навијача, али је такође чињеница да је дуго био други и на крају испустио ту позицију и предност домаћег терена у плеј-офу. А то је, показало се, веома важно. Једина два права кикса на Јадрану су порази од Олимпије и Игокее, док је на осталим утакмицама Џикићева екипа углавном побеђивала, често у неизвесним завршницама.

 А гледајући дан после мајсторицу са Цедевитом закључак је и да су упркос свему, црно-бели против домаћина ослабљеног неиграњем незаустављивог Боутрајта, могли у последњих пет минута мало мирнијом игром да уведу меч у потпуну неизвесност па би можда и крај био другачији. Но, за проливеним млеком не вреди кукати. Сада је важно да се Партизан фокусира на завршетак сезоне у Суперлиги иако то такмичење осим неког престижа не доноси много. А оно што је још важније, време је да већ сада у клубу направе стратегију шта и како даље за наредне сезону, а да тренеру омогуће рад и прављење селекције у иоле нормалним условима и каквим-таквим буџетом. Ово последње умногоме би могло да зависи од одлуке клуба у којем европском такмичењу ће да наступа следеће сезоне, пошто је на основу пласмана у Јадранској лиги изборио место у Еврокупу. И прошле сезоне је Партизан прво одлучио да наступи у поменутом такмичењу, али је онда ипак изабрао ФИБА Лигу шампиона. Због ових или оних разлога. Крај нове сезоне на Јадрану, поново без трофеја, свакако је време да се већ мисли о овим врстама стратешких одлука, да после на лето не буде већ касно.

Извор: моззартспорт

Фото Стар Спорт