Србијо и Београде - будите поносни!

. . . на "вечите". Њихова историја је, ипак, много светлија него што им је садашњост сива. Црвена звезда и Партизан су некда били клубови којих се Европа плашила, а захваљујући њима Србија је осма на вечној листи Купа и Лиге шампиона.

Фудбал 03.04.2017 | 23:15 Ближи се завршетак 62. издања најјачег клупског такмичења на планети.

Некада Куп, данас Лига шампиона, у више од шест деценија постојања дала је 22 клупска првака Европе и 17 клубова који су стизали до финала, а никада нису освојили пехар намењен најуспешнијем тиму Старог континента.

Али...

Само 13 држава и 35 градова, међу њима Србија и Београд, имали су финалисте и освајаче Куп и Лиге шампиона.

Престоница Србије је један од три главна града из која су дошла два финалиста - Партизан (1966) и Црвена звезда (освајач 1991). Поред Београда, истим податком се могу похвалити још само Мадрид (Реал и Атлетико), односно Лондон (Челси и Арсенал).

Милано, који не спада у европске престонице, је једини град на свету у којем је дом два вишеструка шампиона - Милана, са седам титула, и Интера, са три. Светски центар моде и дизајна се може похвалити са укупно десет пехара и још шест финала.

Од прошле године, када су се у мечу за трофеј састали Реал и Атлетико, више наступа у финалима има једино Мадрид - 17 , али је главни град Шпаније и даље само на једном победнику Купа и Лиге шампиона.

Прваке Европе има 21 град - Мадрид, Милано, Минхен, Барселона, Ливерпул, Амстердам, Манчестер, Торино, Лисабон, Нотингем, Порто, Лондон, Глазгов, Хамбург, Букурешт, Београд, Марсеј, Дортмунд и Ротердам.

Најуспешније државе у Купу шампиона:

1. Шпанија 27 - 16 титула
(Барселона 5/3, Реал Мадрид 11/3 - Атлетико 0/3, Валенсија 0/2)

Све титуле за Шпанију освојили су Реал (11) и Барселоне (5) издваја их на првој позицији. Шпанија је у последње две деценије освојила девет титула, док су италијански клубови који су до тада били најуспешнији, освојили четири Лиге шампиона.

Шпанци су највећу кризу у КЕШ-у имали после победе Реал Мадрида над Партизаном 1966. Све до прве титуле Барселоне 1992. године, успели су да одиграју тек три финала и сва три да изгубе. Атлетико од Бајерна (1974), Реал од Ливерпула (1981) и Барса од Стеауе (1986).

2. Италија 27 - 12 титула
(Милан 7/4, Интер 3/2, Јувентус 2/6, Фиорентина 0/1, Рома 0/1, Сампдорија 0/1)

Најудужи период за Италију без финала био је девет година - од 1973. и београдске победе Ајакса против Јувентуса, до 1983. и славља Хамбургера на Олимпијском стадиону у Атини опет против "бјанконера".

Италија је титулу првака Европе чекала од 1969, када је Милан био бољи од Ајакса, до 1985. и Хејсела.

Дуго су "азури" били најуспешнији, али "Калчополи" и криза која је захватила Серију А и те како су се одразили на међународне успехе.

Милан је "стао" 2007, Интер се пробудио 2010, али је врло брзо поново утонуо у сан. Последњих година Јувентус покушава да врати славу на Апенинско полуострво и ове сезоне многи виде "Стару даму" као првог фаворита за победу у најјачем такмичењу.

Јуве је иначе рекордер по броју изгубљених финала, има их шест. Последње је испустио пре две сезоне против Барселоне.

3. Енглеска 20 - 12 титула
(Ливерпул 5/2, Манчестер јунајтед 3/2, Нотингем Форест 2/0, Астон Вила 1/0, Челси 1/1, Лидс јунајтед 0/1, Арсенал 0/1)

Енглеска већ четири сезоне нема финалисту, а нећа га имати ни ове, јер су до четвртфинала сви клубови са Острва поиспадали. Челси је последњи првак Европе из Премијер лиге и те 2012. Лондон је коначно добио шампиона!

Закључно са победом "плаваца" у Минхену, од осам везаних финала (од 2005. до 2012). Енглеска је имала представника у чак седам. Исти резултат Енглези су имали и у периоду од 1977. до 1984. године, али су тада освојили свих седам - Ливерпул, Нотингем и Астон Вила.

После чувеног Хејсела 1985. године и пораза Ливерпула од Јувентуса, уследила је дуга пауза без финала и трофеја до 1999. и шокантне победе Манчестер јунајтеда.

У тај период улази и одлука Маргарет Тачер да се после финала у Бриселу и велике трагедије забрани енглеским клубовима да наредних пет година играју у Европи.

Из Енглеске нам долази највише првака Европе - чак ПЕТ! И највише финалиста - СЕДАМ!

4. Немачка 17 - 7 титула
(Бајерн 5/5, ХСВ 1/1, Борусија 1/1, Ајнтрахт 0/1, Борусија Менхенгладбах 0/1, Бајер Леверкузен 0/1)

Немци су фудбалска велесила и са шест финалиста и три првака у самом су врху и најуспешнијих држава у Купу и Лиги шампиона.

"Панцере" предводи Бајерн Минхен - клуб који је играо десет утакмица за трофеј и пет добио. ХСВ и Борусија Дортмунд су по једном победили и изгубили, док Ајнтрахт, Борусија Менхенгладбах и Бајер из Леверкузена нису имали успеха у финалима у којима су играли.

Бајерн, иако је увек био у врху, није први немачки клуб који је стигао до финала. Ајнтрахт је изборио меч са Реал Мадридом 1960. и изгубио 7:3, што је уједно и меч за титулу у којем је "пало" највише голова.

Баварци су први пут заиграли у финалу 1974. и одмах везали три титуле. Занимљиво да су побеђивали Атлетико, Лидс и Сент Етјен, екипе које никада нису биле прваци Европе.

Већ наредне године и Борусија Менхенгладбах је имала прилику да у Немачку донесе вредан трофеј, али је он по први пут завршио у Ливерпулу. Од средине седамдесетих, па у наредних десетак година Немци и Енглези су доминирали у Купу европских шампиона.

Немачка је имала три дуге паузе без финалисте, од 13 (од 1961. до 1973, девет (од 1988. до 1996) и седам година (од 2003. до 2009).

5. Португалија 9 - 4 титуле
(Бенфика 2/5, Порти 2/0)

Можемо само да замислимо где би данас била Бенфика, а с њом и Португалија на овој листи да није било проклетства мађарског тренера Беле Гутмана.

"Орлови" су силовито почели такмичење у Купу шампиона, освојили два узастопна трофеја 1961. и 1962, победивши Барселону и Реал, а онда је Мађар, јер клуб није желео да му да већу плату изговорио: "Ни за сто година Бенфика неће освојити Куп шампиона".

Онај ко верује у проклетство мораће да чека још четири и по деценије.

Истина је да је после освајања другог трофеја Бенфика играла још пет финала и све до једног изгубила. Порто је два пута стизао до финала и оба пута побеђивао.

Портигалија чека финале од 2004. и Порта Жозеа Муриња.

6. Холандија 8 - 6 титула
(Ајакс 4/2, Фејенорд 1/0, ПСВ Ајндховен 1/0)

Тотални фудбал и тотална доминација Холанђана!

Златан период догодио се крајем шездесетих година. Ајакс је први клуб из Холандије који је стигао до финала, али не и који је освојио Куп шампиона.

Пошто су "копљаници" поражени у Мадриду од Милана, већ наредне године (1970) Фејенорд је савладао Селтик и окитио се титулом првака Европе.

Ротердамски клуб само једну сезону је био једини холандски на листи освајача, наредне га је стигао Ајакс, а у следеће две и престигао. Један велики ас, Велибор Васовић, приводио је каријеру крају, а други, Јохан Кројф, тек ступио на звездане стазе славе.

Оно што Васовићу није успело са црно-белима у Бриселу, јесте као капитену Ајакса на Вемблију 1971. године против Панатинаикоса. У наредна два финала пали су Интер и Јувентус.

Ринус Михелс је открио модерно фудбалско чудо, а усавршио га Румун Стефан Ковач.

Тачно 15 година после београдског финала између Ајакса и Јувентуса и трећи холандски великан је постао првак Европе. ПСВ је сјајну сезону "оверио" титулом и победом над Бенфиком у Штутгарту.

Ајакс је 1995. голом тада 18-годишњег Патрика Клајверта освојио четврту титулу, а годину дана касније Владимир Југовић погодио је одлучујући пенал и Јувентус се коначно реванширао "копљаницима".

Холанђани од 1996. године нису играли финале.

7. Француска 6 - 1 титула
(Марсеј 1/1, Ремс 0/2, Сент Етјен 0/1, Монако 0/1)

Ако се у обзир узму сви фактори не може се рећи да је Француска претерано успешна у Купу и Лиги шампиона. Да није било Бернара Тапија питање је да ли би "триколори" данас имали првака Европе.

Моћни Олимпик чувеног тајкуна "пао" је у првом финалу. Сјајну генерацију Црвене звезде није успео да заустави састав из Марсеја. Југославија, наравно и Србија, добили су правак Европе пре Француске.

Тек две године касније (1993), и после четири изгубљена финала, од којих је два играо Ремс, а једно Сетн Етјен, Марсеј је победио Милан и постао први тим из Француске са титулом првака Европе.

Од тада је само још Монако стигао до меча за титулу 2004.

Важно је напоменути да је Реал Мадрид први шампион Европе, а Ремс први вицешампион, односно екипа која је прва осетила горчину изгубљеног финала 1956. Исти ривали играли су и три године касније, али се ни овај меч није завршио повољно по Французе.

Иван Ћурковић бранио је гол Сент Етјена у финалу 1976, али је Франц Рот нашао решење и за сјајног југословенског голмана и Бајерну донео титулу.

8. Југославија/Србија 2 - 1 титула
(Црвена звезда 1/0, Партизан 0/1)

Веровали или не - СФРЈ, која више не постоји, а данас Србија, налази се на осмом месту листе науспешнијих држава. Партизан и Црвена звезда данас нису ни сенка некада клубова пред којима је дрхтала Европа.

Звезда ју је покорила 1991, а Партизан постао први од три клуба из источне Европе који је стигао до финала. Податак за понос сваког љубитеља фудбала у Србији, без обзира на клупске боје.

9. Шкотска 2 - 1 титула
(Селтик 1/1)

Енглески клубови нису једини са Британског острва који су били прваци Европе. Селтик је такође подизао велики пехар и то 1967. када је савлдао Интер 2:1.

Истим резултатом је три године касније поражен од Фејенорда.

9. Румунија 2 - 1 титула
(Стеауа 1/1).

Стеауа је први клуб из источне Европе који је освојио КЕШ. У финалу 1986. Румуни су после пенала савладали Барселону. Само три године касније указала им се нова шанса, али је Милан био моћан - 4:0.

Међу државама које су имале финалисте, а никада нису освојиле титулу првака Европе налазе се:

11. Грчка 1 - 0 титула
(Панатинаикос 0/1).

11. Шведска 1 - 0 титула
(Малме 0/1).

11. Белгија 1 - 0 титула
(Клуб Бриж 0/1).

Извор: мондо.рс