Скидали ме голог у затвору!

Скидали си ме голог у затвору! Урлао сам док су ме претресали, открива пјевач Аца Лукас (46), који је проговорио 14 година након хапшења у полицијској акцији "Сабља"!

Србија 01.04.2017 | 14:46 Аца Лукас (45) проживио је много тога, а вјероватно најгора ствар је тромјесечна робија! Фолкер каже да му је хапшење током акције „Сабља“ 2003. године промијенило живот.

Детаље о привођењу због посједовања пиштоља без дозволе, али и о затворским данима Вуксановић је испричао у емисији „Голи живот“.

- Пиштољ ми је био у спаваћој соби, у жениној ташни. Кад је полиција дошла и питала ме да ли у стану имам нешто од оружја, одмах сам га извадио и предао им. Направили су записник и одвели ме у Централни затвор - присетио се пјевач.

Цимери шокирани

Затим је објаснио како је изгледао први сусрет с цимерима из ћелије.

- Довели су ме у затвор око три-четири ујутру. Нико од затвореника то није знао. Кад сам ушао у ћелију, гледао сам гдје има слободан кревет да легнем. Пошто сам био измрцварен, заспао сам. Будим се ујутру и чујем: „Јесте, није, ма јесте, ма није...“ Помислим, шта је сад? Кад оно четири главе гледају у мене. Покушавају да провале да ли је то Аца Лукас. То ми је било симпатично и одмах сам им рекао да сам то ја. Било им је непојмљиво да се пробуде у затвору поред Лукаса - каже Аца и додаје:

- Због мене су нас све једног дана извели напоље. Поређали су нас у ходник и скинули до голе коже. Испретурали су нам ствари због тога што сам урлао. Стајали смо голи напољу и седам полицајаца је дошло испред мене и обратило ми се: „И шта ћемо сад? А, Лукас, причај! Мало си горе, мало си доље.“ Одговорио сам једном: „Ја сам ту мјесец, два, три, а ти си цио живот, ти из затвора изаћи нећеш“ - каже Вуксановић.

Породична трагедија

Пјевач истиче да је у затвору стекао бројне пријатеље.

- Покојни Бошко Радоњић ми је уљепшао затворске дане, са мном у ћелији је био и Раде Булатовић. Свако ко је иоле нешто значио у овој земљи у то вријеме је био иза решетака. Ја сам једини био осуђен због поквареног пиштоља. Одрекао сам се права на жалбу и отишао у „Падинску скелу“. Тамо је било као у бањи, могао си да изађеш напоље да тренираш. Кад сам изашао из затвора, био сам бијесан, лоше сам се осјећао и доживео сам породичну трагедију - отац ми је умро. Ма, не поновило се никад - закључио је Лукас.

О познанству с Улемеком и Душаном Спасојевићем

Легији сам пјевао на крштењу, у Шилеровој сам пио кафу!

Лукас је причао и о познанству с Легијом и Душаном Спасојевићем:

- „Земунски клан“ сам знао из града, као и све друге људе. У полицији су ме питали зашто сам пјевао код Легије на крштењу? Па пјевао сам му зато што сам пјевач, да сам кувар, вјероватно бих му кувао. То славље је било у хотелу „Југославија“. У Шилеровој нисам пјевао, али сам био на кафи. Игром случаја сам се тамо задесио. Не видим ништа лоше у томе. Дружим се с разним људима. Душана Спасојевића сам упознао у граду и он ме је звао да дођем код њега да видим шта је направио. Ништа нисам радио из интереса, само сам радио свој посао. Можда ја нисам смио да кажем да тим људима нећу да пјевам.

(Курир)