Skidali me golog u zatvoru!

Skidali si me golog u zatvoru! Urlao sam dok su me pretresali, otkriva pjevač Aca Lukas (46), koji je progovorio 14 godina nakon hapšenja u policijskoj akciji "Sablja"!

Srbija 01.04.2017 | 14:46 Aca Lukas (45) proživio je mnogo toga, a vjerovatno najgora stvar je tromjesečna robija! Folker kaže da mu je hapšenje tokom akcije „Sablja“ 2003. godine promijenilo život.

Detalje o privođenju zbog posjedovanja pištolja bez dozvole, ali i o zatvorskim danima Vuksanović je ispričao u emisiji „Goli život“.

- Pištolj mi je bio u spavaćoj sobi, u ženinoj tašni. Kad je policija došla i pitala me da li u stanu imam nešto od oružja, odmah sam ga izvadio i predao im. Napravili su zapisnik i odveli me u Centralni zatvor - prisetio se pjevač.

Cimeri šokirani

Zatim je objasnio kako je izgledao prvi susret s cimerima iz ćelije.

- Doveli su me u zatvor oko tri-četiri ujutru. Niko od zatvorenika to nije znao. Kad sam ušao u ćeliju, gledao sam gdje ima slobodan krevet da legnem. Pošto sam bio izmrcvaren, zaspao sam. Budim se ujutru i čujem: „Jeste, nije, ma jeste, ma nije...“ Pomislim, šta je sad? Kad ono četiri glave gledaju u mene. Pokušavaju da provale da li je to Aca Lukas. To mi je bilo simpatično i odmah sam im rekao da sam to ja. Bilo im je nepojmljivo da se probude u zatvoru pored Lukasa - kaže Aca i dodaje:

- Zbog mene su nas sve jednog dana izveli napolje. Poređali su nas u hodnik i skinuli do gole kože. Ispreturali su nam stvari zbog toga što sam urlao. Stajali smo goli napolju i sedam policajaca je došlo ispred mene i obratilo mi se: „I šta ćemo sad? A, Lukas, pričaj! Malo si gore, malo si dolje.“ Odgovorio sam jednom: „Ja sam tu mjesec, dva, tri, a ti si cio život, ti iz zatvora izaći nećeš“ - kaže Vuksanović.

Porodična tragedija

Pjevač ističe da je u zatvoru stekao brojne prijatelje.

- Pokojni Boško Radonjić mi je uljepšao zatvorske dane, sa mnom u ćeliji je bio i Rade Bulatović. Svako ko je iole nešto značio u ovoj zemlji u to vrijeme je bio iza rešetaka. Ja sam jedini bio osuđen zbog pokvarenog pištolja. Odrekao sam se prava na žalbu i otišao u „Padinsku skelu“. Tamo je bilo kao u banji, mogao si da izađeš napolje da treniraš. Kad sam izašao iz zatvora, bio sam bijesan, loše sam se osjećao i doživeo sam porodičnu tragediju - otac mi je umro. Ma, ne ponovilo se nikad - zaključio je Lukas.

O poznanstvu s Ulemekom i Dušanom Spasojevićem

Legiji sam pjevao na krštenju, u Šilerovoj sam pio kafu!

Lukas je pričao i o poznanstvu s Legijom i Dušanom Spasojevićem:

- „Zemunski klan“ sam znao iz grada, kao i sve druge ljude. U policiji su me pitali zašto sam pjevao kod Legije na krštenju? Pa pjevao sam mu zato što sam pjevač, da sam kuvar, vjerovatno bih mu kuvao. To slavlje je bilo u hotelu „Jugoslavija“. U Šilerovoj nisam pjevao, ali sam bio na kafi. Igrom slučaja sam se tamo zadesio. Ne vidim ništa loše u tome. Družim se s raznim ljudima. Dušana Spasojevića sam upoznao u gradu i on me je zvao da dođem kod njega da vidim šta je napravio. Ništa nisam radio iz interesa, samo sam radio svoj posao. Možda ja nisam smio da kažem da tim ljudima neću da pjevam.

(Kurir)