Остале трајне посљедице

Свештенику Јеремији и његовом сину Александру остале су трајне посљедице од пребијања. Александар је стоодстотни инвалид којем је стално потребна туђа њега и помоћ.

Република Српска 01.04.2017 | 09:52 БиХ је до сада највећи новчани износ за материјалну и нематеријалну одштету платила породици православног свештеника Јеремије Старовлаха, којег су, заједно са сином вјероучитељем Александром, на данашњи дан прије 13 година брутално претукли у њиховом дому на Палама припадници НАТО-а и тадашњег СФОР-а.

Правни заступник породице Старовлах Миљкан Пуцар изјавио је Новинској агенцији Републике Српске – СРНА да је позитивно по Старовлахе окончан поступак пред Судом БиХ који се односио на накнаду материјалне и нематеријалне штете члановима породице Старовлах који су трајно онеспособљени за рад.

Пуцар истиче да је мање важна материјална и нематеријална одштета у односу на чињеницу да породица Старовлах неће никада сазнати због чега су Јеремија и Александар претучени и ко је то наредио.

Он је навео да је Европски суд за људска права у Стразбуру одбио захтјев породице Старовлах да јој БиХ плати штету зато што никада неће сазнати ко је наредио и ко је извршио кривично дјело напада на њих.

"Тражили смо да породици Старовлах буде исплаћена нематеријална одштета, јер никада нису сазнали ко је извршио злочин, нити имају могућност да то сазнају. Неко је снагама НАТО-а и СФОР-а у БиХ дао имунитет због чега они никад неће сазнати ко је извршио злочин над њима", нагласио је Пуцар, појаснивши да је апелација Суду у Стразбуру послата прошле године након што ју је одбио Уставни суд БиХ, чиме су биле исцрпљене све правне радње у БиХ.

Пуцар подсјећа да је након напада на Старовлахе био упућен допис земљама чије су јединице биле на званичном сајту НАТО-а да би против њих били покренути поступци због тога што је учињено.

"Неке од тих земаља негирале су да су њихове јединице у томе учествовале иако је то неспорно. На видео снимцима тачно се виде ознаке на војницима на основу којих се може утврдити из које су јединице", тврди Пуцар и додаје да су све земље одговориле да њихови војници имају имунитет и да против њих неће бити вођен поступак.

Пуцар наводи да је питање зашто су Старовласи претучени ако су припадници међународних снага мјесец и нешто дана прије тога све снимили камерама.

"Питање је и зашто су дали лажну информацију да су Старовласи повреде задобили од експлозивне направе, а неоспорно је током поступка утврђено да су претучени тврдим предметима као што су бејзбол палице, чизме итд. На снимцима се види да војници у својим ранцима имају бејзбол палице", наглашава Пуцар.

У ноћи између 31. марта и 1. априла 2004. године, у вријеме васкршњег поста, припадници међународних снага у БиХ извели су класичну десантну акцију на Пале и упали у свештеничке станове, парохијски дом у којима су се они налазили, Храм Успења пресвете Богородице, а све под изговором да траже ратне злочинце – конкретно првог предсједника Републике Српске Радована Караџића.

Хеликоптери са војницима спустили су се на оближњи фудбалски стадион, а у кругу од 100 метара од Парохијског дома било је забрањено свако кретање цивилима, од којих су неки добили ударце од припадника НАТО-а и СФОР-а.

Војници СФОР-а су експлозивом разнијели врата парохијског дома, а потом и врата два стана која су се налазила изнад парохијског дома, а у којима су живјели свештеници Старовлах и Миомир Зекић са својом породицама.

Непосредно по упаду у стан Старовлаха, војници су Јеремијину супругу Виторку затворили у једну собу, а њега и сина Александра почели брутално тући.

Александар, који се опорављао од операције жучи, од силине удараца пао је у кому.

Војници СФОР-а упали су и у стан свештеника Зекића који се налазио поред стана Старовлаха.

Након једночасовног иживљавања, припадници мултинационалних снага су тешко повријеђене Старовлахе хеликоптером пребацили у болницу у Тузлу.



Полумртва тијела само су унијели у болницу, спустили их на под ходника, након чега су напустили ову здравствену установу.

Медицинско особље, све до телефонског позива Виторке, није знало о каквим је пацијентима ријеч и ко су они уопште.

Иако су припадници мултинационалних снага тврдили да су Старовласи повреде добили од детонације експлозије динамита, медицинским налазима утврђено је да су брутално испребијани.

Јеремија је задобио повреде главе, грудног коша, ребара и кичмене кости и хитно је оперисан, као и Александар који је тек након неизвјесног и упорног лијечења изашао из коматозног стања.

Више високостручних медицинских екипа из Тузле, Бањалуке, Војно-медицинске академије /ВМА/ у Београду прегледало је двојицу настрадалих и нису ништа пронашле што би упућивало на повреде задобијене детонацијом или пушчаним зрнима. Сви су сагласни да су повреде настале јаким ударцима тупим предметима.

Старовласи су из Тузланске болнице гдје су им спашени животи и пружена максимална медицинска помоћ, пребачени на ВМА у Београду гдје је настављено њихово лијечење.

И Истражна комисија о догађајима на Палама чији је Извештај усвојио и Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, потврдила је да су Старовласи повријеђени "дејством тупог предмета, тешког и замахнутог механичког оруђа и дијеловима тијела."

У извјештају се као неспорно наводи да су војници, након акције, тешко повријеђене Старовлахе оставили у ходнику Тузланске болнице као Н.Н. лица, а да су љекари одмах констатовали тешке повреде главе, вратног пршљена и сломљене надлактице код Јеремије, као и прелом свих костију лица и ране на грудном кошу код његовог сина Александра.

Непосредно након акције, НАТО је на својој интернет страници саопштио да је у акцији учествовала мјешовита јединица оформљена од војника из Италије, Словеније, Велике Британије, САД, Румуније, Мађарске и Аустрије.

Земље чланице НАТО-а, чији су војници били у саставу СФОР-а и за које се вјерује да су учествовале у акцији, углавном су се оглушиле о захтјеве Окружног тужилаштва из Источног Сарајева о утврђивању кривичне одговорности њихових држављана, осим Италије.

Неке од њих, попут Велике Британије и Словеније, тражиле су да им прво буду достављена имена њихових војника, јер без тога, наводно, не могу да покрену истрагу.

Свештенику Јеремији и његовом сину Александру остале су трајне посљедице од пребијања. Александар је стоодстотни инвалид којем је стално потребна туђа њега и помоћ.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик је 1. априла 2009. године као тадашњи предсједник Владе донио одлуку да се вјероучитељу Александру Старовлаху додијели изузетна пензија са жељом да му се олакша живот и да му буде обезбијеђена неопходна рехабилитација.

Старовласи живе у Београду.

(Срна)