Европа на путу да се балканизује

Европа је прије две деценије кренула да европеизује Балкан. Десило се оно обрнуто: Европа је на путу да се балканизује.

Регион 30.03.2017 | 09:23 Перспектива приступа Европској унији изгубила је своју снагу, пишу немачки медији, а преноси Дојче веле.

"Политичка стабилност је у принципу добра ствар“, пише швајцарски дневник Ноје цирхер цајтунг у тексту под насловом "Језива стабилност Србије“. Аутор Томас Фустер напомиње да су "у Србији односи мало превише стабилни. Тако премијер Александар Вучић своју владу и странку чврсто држи под контролом. Ту ће се мало шта промијенити и послије предсједничких избора (...) на којима Вучић наступа као велики фаворит. Актуелна функција предсједника владе му, додуше, пружа много веће надлежности од функције предсједника државе, која је више репрезентативног карактера. Али, нико у Србији не сумња да ће Вучић и послије промјене функције остати јак човек у држави.“

"На економском плану, овај 47-годишњак има чиме да се подичи: привредни раст у Србији је 2016. са 2,8 одсто био највиши у посљедњих осам година, при чему га, за разлику од ранијих времена, није покретала само потражња на тржишту, већ и нето-извоз. Ситуација се побољшала и на плану финансијске политике. Тако је дефицит са 1,4 процента бруто друштвеног производа на најнижем нивоу од 2005, што се објашњава и ’куром мршављења’ када је реч о управи и реструктурисањем државних погона који су били у лошем стању. У паду је и стопа незапослености која износи 13 одсто и спада у најниже на Балкану.“

"Из економске перспективе има, дакле, добрих разлога да се гласа за Вучића. Забринутост, међутим, изазива ауторитаран стил шефа владе који држи медије на краткој узици и своје министре ’постројава’ пред ТВ-камерама. То у Западној Европи не изазива велику пажњу из два разлога: прво, у Југоисточној Европи опада утицај ЕУ која је, како изгледа, прије свега заузета сама собом. Друго, Вучићу се гледа кроз прсте докле год се он залаже за сређивање односа са Косовом. Резултат је концентрација власти, која и у економском смислу представља ризик“, пише Ноје цирхер цајтунг.

Дневник Велт објавио је чланак под насловом: "Путин поклања Србији десетине тенкова и борбених авиона“. "Као што је рекао министар одбране Србије Зоран Ђорђевић, Србија за 29 авиона МиГ-29, 30 борбених тенкова Т-72 и 30 оклопних возила типа БРДМ-2 не мора ништа да плати. "Предсједник Руске федерација је рекао да ће потписати указ (о испоруци оружја) и када се то деси, ми ћемо делати“; "Чекамо да се заврши процес у Русији и онда ћемо видјети како ће опрема бити допремљена у Србију“, речи су којима Велт даље цитира Ђорђевића.

А лист Ханделсблат овако сажима информације: "Србија би радо у ЕУ. Та земља још његује свој традиционалан однос са Русијом. Њен предсједник Путин жели да спријечи прикључивање балканских земаља НАТО – и сада је нашао средство да их веже за себе“.

"Војници нису довољни“, наслов је колумне аутора Теа Зомера објављене у дневнику Цајт онлајн. Кратак увод гласи: "Криза у Македонији, национализам на Косову, 180 министара у Босни и Херцеговини: Балкан се љуља. Европа гледа у страну и препушта регион руској великој сили.“ Аутор пише да је био члан двије међународне комисије за Балкан. "Прва је истраживала узроке и посљедице ратова за вријеме распада Југославије (1992 – 1995), а друга – позадину и ток рата на Косову (1998 – 1999). У нашим извјештајима смо упозоравали да Балкан не сме бити препуштен самом себи“.

"Дуго времена се Европа препуштала нади да ће изгледи за чланство у ЕУ подстаћи регионалне актере на разборитост и зближавање. Само, перспектива приступа Европској унији је у међувремену изгубила своју снагу. Тако данас морамо рећи: Европа је пре две деценије кренула да европеизује Балкан. Десило се оно обрнуто: Европа је на путу да се балканизује. И поново гледа у страну и препушта Балкан његовом историјском злу: отровном национализму, рискантним територијалном амбицијама и етничком лудилу“, пише, између осталог, Цајт онлајн.

(Б92)