И даље пишу историју тениса: 13 година од првог меча Надала и Федерера...!

Шпанац и Швајцарац су први пут стали један прекопута другог у ноћи између 28. и 29. марта 2004. у Мајамију започевши једно од највећих ривалстава у историји спорта уопште.

Тенис 29.03.2017 | 22:45 Без Роџера Федерер и Рафела Надала тенис не би био то што јесте. А и Новак Ђоковић би освојио до сада 20-ак гренд слемова, барем.

Шалу на страну, пошто је тема овог текста 13 година од званичног почетка највећег ривалства у историји белог спорта. У ноћи између 28. и 29. марта 2004. у трећем колу матерса у Мајамију Швајцарац и Шпанац су први пут заиграли један против другог и тако отворили не страницу, већ читаво ново поглавље историје тениса. Шта се све од тада издешавало на нашој напаћеној планети, тешко је и сабрати, али је у свету белог спорта од тада углавном све јасно јер су се након њих двојице издвојили још Ноле, па потом и Енди. И та доминација четири аса и даље траје.

Први сусрет је добио тада 17-годишњи Надал и то веома лако са 6:3, 6:3 против пет година стаеријег ривала из Базела. Федерер је већ имао два гренд слема, пошто је 2003. први пут славио на Вимблдону, а 2004. је отворио тријумфом на Аустралијан опену. Деловао је као непобедив, углавном зато што је конкуренција била очајна. А "у земљи слепих, једнооки је краљ", све док се није појавио млади Рафа и ставио му до знања да је ту и да је спреман. Шпанац ће за свој први гренд слем, наравно Ролан Гарос освојити 2005, а од тог првог сусрета два велика мајстора су покорила чак 30 гренд слемова, Федерер још 16, а Рафа свих својих 14. 

Тренутно, њих двојица су међусобно одиграла укупно 36 мечева и Надал има убедљиво предност од 23 према 13. Оваква доминација Бика са Мајорке дошла је захваљујући његовој страховлади на шљаци на којој води 13-2. Са друге стране, на тврдој подлози је егал 9-9, док Федерер има предност од 2-1 у дуелима одиграним на трави Вимблдона.

Занимљиво је да је Федерер успео да веже три победе заредом тек на последња три сусрета, док је Рафин рекорд пет везаних успеха против највећег ривала. А што је још луђе од свега, њих двојица су заиста ретко играли један против другог пре четвртфинала,  а чак 22 пута одлучивали су о титули.

Њих двојица су одиграли, по многим а најузбудљиве, а свакако маркетиншки (с правом) најисфорсираније финале. Тај чувени меч одигран је 2008. у финалу Вимблдона, када је Рафа након заиста велике борбе у пет сетова, која је завршена готово по потпуном мраку јер тада није био осветљен централни терен, славио резултатом 6:4, 6:4, 6:7 (5), 6:7 (8), 9:7.

Како сада ствари стоје, њих двојицу ћемо гледати још најмање 3-4 године и уживати у мајсторијама и великом ривалству. А после ћемо причати деци и унуцима какву су то мајстори били. Зато, уживајмо док трају и блистају.

А за крај, ваља се подсетити најбољих поена рођених из љутог, али пре свега спортског ривалста које чак има и своје име - ФЕДАЛ.



Извор: моззартспорт

фото: Ацтион Имагес