Тузла и Бијељина без ауто-пута

Босна и Херцеговина ускоро треба учи у преговоре са Србијом око градње аутоцесте Сарајево – Београд. Иницијатива да та траса мора ићи преко Тузле – будући да је ово најмногољуднији кантон, али и повезује Сарајево са четири гранична подручја – није добила потребну већину у Парламенту Федерације БиХ. Цеста ће тако ићи кроз Вишеград, односно Романију која броји тек неколико тисућа становника за разлику од регије Сјевероисточна Босна и Посавина које броје милијун становника, а које су у прошлој години извезле око 100 милијуна еура врста робе у Србију.

Босна и Херцеговина 29.03.2017 | 14:17 Тузлански кантон као окосница привредног развоја, али и повезница са четири гранична града – Бијељином, Орашјем, Дистриктом Брчко и Зворником – поново ће остати слијепо цријево у Босни и Херцеговини у смислу неповезаности нити са Сарајевом нити с Београдом.

Посланик у Скупштини Тузланског кантона Џевад Хаџић сматра да је Тузли учињена огромна политичка неправда.

"Видимо да у овом дијелу кампање који је на снази у Србији шаљу се политичке поруке да се повеже Санџак са Сарајевом, односно Јужна Херцеговина с Београдом. За нас из Тузланског кантона то је неприхватљиво. Сматрамо да Тузлански кантон као окосница привреде мора имати аутопут преко Тузланског кантона", наглашава Хаџић.



Траса аутопута Сарајево Београд пролазиће, онако како се заговара, преко Вишеграда. То ће значити да би дио кроз Босну и Херцеговину, готово цијелом дужином, пролазио кроз Републику Српску, односно највећим дијелом кроз Србију.

"Овдје се не ради само у Тузли. Овдје се ради и о Бијељини, односно цијелој Сјевероисточној Босни. Мислим да је ово, на један начин, кажњавање Бијељине и мјеста која нису наклоњена њему. Сматрам да је кажњена и Посавина јер ни ХДЗ (Хрватска демократска заједница) није гласао да аутопут иде преко Тузланског кантона", наводи посланик у Парламенту Федерације БиХ Махир Мешалић.

Да је траса аутопута ишла кроз Тузлу велике користи би имала и привреда. Само у прошлој години Тузлански кантон извезао је у Србију робе 76 милиона евра, највише из Босне и Херцеговине. Брчко које је наслоњено на Тузлу око три милиона евра, а Бијељина која би такођер била гранично подручје између БиХ и Србије економски све је јача и то с 10 милијуна евра извоза у Србију.

"Ради се о градњи Y крака који би повезивао Сарајево, Тузлу, Бијељину и Брчко. Та студија је већ раније урађена и показала је све економске оправданости изградње аутопута преко Тузле. Уосталом, и федерални премијер Фадил Новалић рекао је на посљедњем сусрету са привредницима да је став федералне Владе да пут Сарајево – Београд мора ићи кроз Тузлански кантон. Економски показатељи показују куда треба ићи пут Сарајево – Београд", сматра предсједник Кантоналне привредне коморе Тузла Недрет Кикановић.

Висока цијена националне неопредјељености

Не треба занемарити ни чињеницу да је тузлански аеродром – и према броју путника и повезаности како с Хрватском тако и са Србијом – водећи у БиХ. Путници из Сарајева и Београда који живе у западној Европи готово свакодневно стижу у Тузлу како би лакше путовали у земље које су им данас матичне.

"Посматрајући структуру путника увидјели смо да је око 70 посто путника из БиХ, а 40 посто путника из Србије и Хрватске. Мислим да ће овим, што аутопут не пролази кроз Тузлу, велик број путника бити оштећен. Да аутопут иде кроз Тузлу инфраструктура би била далеко боље ријешена, али и Сарајево пуно боље конектовано на Београд и Загреб", каже за РСЕ директор Међународног аеродрома Тузла Рифат Карасалиховић.

Зашто је Тузла занемарана, питање је на које сви траже одговор.

Мирсад Глухић, министар саобраћаја у Влади Тузланског кантона, сматра да је то политичка одлука у којој Тузла – оваква каква је, мултикултурална и политички неоптерећена – сада плаћа најскупљу цијену због своје националне неопредјељености.

Глухић на одлуку Парламента Федерације БиХ одговара чињеницама о предностима које би биле значајне за цијелу државу.

"Слободно могу рећи да би привреда 100 одсто била стављена у функцију. Јер, знамо шта има Орашје, знамо чиме располаже Брчко дистрикт, Бијељина нас је одувијек хранила, а да не говоримо о зворничкој регији", ријечи су Глухића.

Градња аутопута Сарајево – Београд тек улази у преговоре као један велики међународни пројект који ће поновно повезати двије земље.

Питање је када ће и може ли такав пројект уопште заживјети због бројних политичких превирања у ове двије земље. Тузла је ту могла одиграти кључну улогу као град неоптерећен националним подјелама, већ искључиво привредним развојем како са Србијом, тако и с Хрватском.

Саговорници РСЕ сложни су да је баш то болна точка Тузле у никад више национално подијељеној земљи, каква је Босна и Херцеговина.

(РСЕ)