У Српској 175.000 станова празно

У више од 175. 000 станова у Српској нико не живи – може се закључити из података о Попису становништва из 2013.

Република Српска 27.03.2017 | 17:27 У Српској има чак 44,3 одсто више станова него домаћинстава јер су статистичари пописали 408.825 домаћинстава и 584.261 станова. Значи да имамо значајан број станова који су празни, у њима нико не живи, као и оне који имају по неколико некретнина.

Ово потврђује и недавно писање „ЕуроБлица“ о томе да у последње време новоизграђене станове купују углавном гастарбајтери који се одлуче да зарађени новац уложе у некретнине у родном месту.

У Републици Српској је, по попису из 2013. године који је објавио Завод за статистику Републике Српске, евидентирао око 40,6 милиона квадратних метара корисне стамбене површине.

У њима борави нешто више од 1,1 милион људи. То значи да у просеку свако од нас у Српској има корисних 34,7 квадратних метара корисне стамбене површине. Пракса је другачија, јер многи немају кров над главом и по троје, четворо живе у четрдесетак квадрата. Опет се долази до закључка да има станова у којима нико не живи.

Председавајући Председништва БиХ и економиста Младен Иванић је раније коментарисао велику разлику станова и домаћинстава у Српској и предложио увођење одређене врсте пореза на богатство.



Дакле, имамо људе које имају по неколико некретнина. Моје мишљење је да треба изменити пореску политику на имовину и увести прогресивне стопе пореза - истиче Иванић. По његовом мишљењу, они који имају више станова, требало би да плаћају порез на имовину по већим стопама.

''При том, олакшице треба да постоје за оне који имају једну некретнину за становање'', истакао је Иванић и додао да неке земље у Европској унији имају прогесивне стопе пореза на имовину и богатство.

По најновијим истраживањима на примеру развијених земаља, имовински порези, а посебно на некретнине имају најповољнији утицај на економски раст од свих осталих пореза.

Истовремено, његов колега Новак Кондић, професор Економског факултета у Бањалуци, оцењује да не треба уводити прогресивне стопе пореза на некретнине.

''Актуелни Закон о порезу на непокретности је добар, само што нису сви пријавили имовину и не плаћају порез'', подсећа Кондић.

Он сматра да је потребно другачије уредити систем контроле имовине, па и ангажовати више људе на провери.

''То би требало да буде  у интересу сваке локалне заједнице јер је реч о њиховом приходу. Када би систем био уређен и у буџету би било више новца'', оцењује Кондић.

Нови Закон о порезу на непокретности у РС примењује се од 2012. године, али су порезници почели са принудном наплатом – пленидбом имовине код оних који нису платили порез.

Власницима имовине, посебно онима који бораве у иностранству и немају покретну имовину, а који нису платити порез, запрећено је стављањем хипотеке. Од 1. јануара 2012. године слило се укупно 108,4 милиона КМ по основу пореза на непокретности.

Неопорезива имовина

Без обзира колико једна особа има некретнина, грађани за станове површине до 50 квадратних метара ослобађени су плаћања пореза на непокретности, као и за сваког члана домаћинства за још десет квадратних метара. За некретнине, површине више од 50 квадратних метара, плаћа се порез према одлукама општина на процењену тржишну вредност имовине.

Тврде да је циљ опорезивање оних који имају два, три или више станова, јер пореску олакшицу могу остварити само на један објекат - тамо где живе, без обзира на број чланова домаћинства.

(Блиц)