U Srpskoj 175.000 stanova prazno

U više od 175. 000 stanova u Srpskoj niko ne živi – može se zaključiti iz podataka o Popisu stanovništva iz 2013.

Republika Srpska 27.03.2017 | 17:27 U Srpskoj ima čak 44,3 odsto više stanova nego domaćinstava jer su statističari popisali 408.825 domaćinstava i 584.261 stanova. Znači da imamo značajan broj stanova koji su prazni, u njima niko ne živi, kao i one koji imaju po nekoliko nekretnina.

Ovo potvrđuje i nedavno pisanje „EuroBlica“ o tome da u poslednje vreme novoizgrađene stanove kupuju uglavnom gastarbajteri koji se odluče da zarađeni novac ulože u nekretnine u rodnom mestu.

U Republici Srpskoj je, po popisu iz 2013. godine koji je objavio Zavod za statistiku Republike Srpske, evidentirao oko 40,6 miliona kvadratnih metara korisne stambene površine.

U njima boravi nešto više od 1,1 milion ljudi. To znači da u proseku svako od nas u Srpskoj ima korisnih 34,7 kvadratnih metara korisne stambene površine. Praksa je drugačija, jer mnogi nemaju krov nad glavom i po troje, četvoro žive u četrdesetak kvadrata. Opet se dolazi do zaključka da ima stanova u kojima niko ne živi.

Predsedavajući Predsedništva BiH i ekonomista Mladen Ivanić je ranije komentarisao veliku razliku stanova i domaćinstava u Srpskoj i predložio uvođenje određene vrste poreza na bogatstvo.



Dakle, imamo ljude koje imaju po nekoliko nekretnina. Moje mišljenje je da treba izmeniti poresku politiku na imovinu i uvesti progresivne stope poreza - ističe Ivanić. Po njegovom mišljenju, oni koji imaju više stanova, trebalo bi da plaćaju porez na imovinu po većim stopama.

''Pri tom, olakšice treba da postoje za one koji imaju jednu nekretninu za stanovanje'', istakao je Ivanić i dodao da neke zemlje u Evropskoj uniji imaju progesivne stope poreza na imovinu i bogatstvo.

Po najnovijim istraživanjima na primeru razvijenih zemalja, imovinski porezi, a posebno na nekretnine imaju najpovoljniji uticaj na ekonomski rast od svih ostalih poreza.

Istovremeno, njegov kolega Novak Kondić, profesor Ekonomskog fakulteta u Banjaluci, ocenjuje da ne treba uvoditi progresivne stope poreza na nekretnine.

''Aktuelni Zakon o porezu na nepokretnosti je dobar, samo što nisu svi prijavili imovinu i ne plaćaju porez'', podseća Kondić.

On smatra da je potrebno drugačije urediti sistem kontrole imovine, pa i angažovati više ljude na proveri.

''To bi trebalo da bude  u interesu svake lokalne zajednice jer je reč o njihovom prihodu. Kada bi sistem bio uređen i u budžetu bi bilo više novca'', ocenjuje Kondić.

Novi Zakon o porezu na nepokretnosti u RS primenjuje se od 2012. godine, ali su poreznici počeli sa prinudnom naplatom – plenidbom imovine kod onih koji nisu platili porez.

Vlasnicima imovine, posebno onima koji borave u inostranstvu i nemaju pokretnu imovinu, a koji nisu platiti porez, zaprećeno je stavljanjem hipoteke. Od 1. januara 2012. godine slilo se ukupno 108,4 miliona KM po osnovu poreza na nepokretnosti.

Neoporeziva imovina

Bez obzira koliko jedna osoba ima nekretnina, građani za stanove površine do 50 kvadratnih metara oslobađeni su plaćanja poreza na nepokretnosti, kao i za svakog člana domaćinstva za još deset kvadratnih metara. Za nekretnine, površine više od 50 kvadratnih metara, plaća se porez prema odlukama opština na procenjenu tržišnu vrednost imovine.

Tvrde da je cilj oporezivanje onih koji imaju dva, tri ili više stanova, jer poresku olakšicu mogu ostvariti samo na jedan objekat - tamo gde žive, bez obzira na broj članova domaćinstva.

(Blic)