Зашто је у БиХ све више депресивних?

Континуирани стрес, економска и социјална несигурност те генерално незадовољство животним околностима узрок су пораста оболелих од депресије у Босни и Херцеговини.

Босна и Херцеговина 25.03.2017 | 09:42 Према проценама Светске здравствене организације (WХО), депресија би до 2020. године могла постати друга на листи водећих болести, а антидепресиви су већ сада међу траженијим лековима у БиХ где је само протекле године продато више од милион паковања.

Више од четири одсто светског становништва живи с депресијом, а укупан број особа које болују од овог честог поремећаја у последњих је десет година порастао за 18 одсто, што у бројкама износи око 322 милиона, саопштила је Светска здравствена организација.

WХО наводи да глобални економски губици премашују милијарду америчких долара годишње, због изгубљене радне продуктивности и одсуствовања радника с посла, узрокованих нелечењем овог поремећаја. Упозоравају да ови трошкови значајно надилазе директне трошкове лечења болести - трошкове хоспитализације и медикације лековима.

Поремећаји менталног здравља, због пораста учешћа у укупном оболевању и најчешће хроничног тока, као и почетка већ у адолесценцији и млађој одраслој доби, представљају један од приоритетних јавноздравствених проблема за све земље света, па тако и БиХ, наводе из Завода за јавно здравство Федерације БиХ.

У БиХ је тешко доћи до прецизних података о броју особа који пате од депресије јер се, тврде стручњаци, не ради пријава депресије као поремећаја, али су подаци о продаји лекова показали да је употреба антидепресива међу становништвом БиХ у порасту, али је и даље испод европског просека.

Потрошња антидепресива

У БиХ се за лечење депресије користи неколико лекова из групе антидепресива. Најчешће се користе антидепресиви из подгрупе такозваних инхибитора поновне похране серотонина, неуротрансмитерске хемикалије која када је у равнотежи даје осећај задовољства и менталне опуштености. Некада се користе и други медикаменти из групе седатива (лекови за смирење), хипнотика (лекови за спавање), а у малим дозама користе се и антипсихотици.

"То су модерни лекови, који се користе и у свим развијеним земљама света", истиче Едхем Рустемпашић, корпоративни маркетинг менаџер фармацеутске компаније "Босналијек".

Према подацима којима располаже, укупна потрошња лекова из групе антидепресива у БиХ током последње три године је у порасту. Тако је 2014. године продато 887.573 паковања антидепресива, у 2015. години 955.762 и 1.030.898 паковања у 2016. Последњи подаци Агенције за лекове и медицинска средства БиХ за 2015. годину показују да је на такве лекове потрошено 9.071.167,45 КМ.

Уз прикладан третман до успешног лечења

Елвира Алишаховић-Гело, специјалиста неуропсихијатрије, наводи да је последњих година приметна тенденција раста броја пацијената који пате од депресије и да је само у Центру за ментално здравље у РЈ Дом здравља Илиџа око 500 оболелих.

"Депресија се може ићи од благе, средње, тешке до тешке са психотичним симптомима. Људи који имају блажи облик депресије могу се сами излечити, организам се сам излечи и немају потребе за јављањем лекару. Људи код којих проблем траје мало дуже и имају интензивније симптоме се обично јављају породичном лекару који укључи седатив или нешто друго, или да упутницу психијатру и пацијенти долазе нама", истакла је Алишаховић-Гело.

Тврди да су лекови нове генерације поприлично успешни и из њеног искуства с пацијентима, до 80 одсто људи показује позитиван одговор већ на први антидепресив.

Стрес главни окидач депресије

Лечење депресије траје око шест месеци, а мали је проценат пацијената који се након терапије поново врате таквом стању. Алишаховић-Гело истиче да код њих постоји породична склоност депресивном поремећају, односно депресивном стилу понашања који се преноси преко ужих чланова породице. Истиче да постоје бројни окидачи који могу потакнути појаву депресије, почевши од стреса, лоше егзистенцијалне ситуације, незадовољства тренутним животним околностима.

"Од људи се тражи јако пуно. Немају више капацитета, јавља се синдром хроничног умора који временом, уколико се не третира, може довести до депресије", казала је она.

Важност физичке активности

Примећује да се депресија чешће јавља међу женском популацијом, али и да је забележен тренд пораста појаве тог поремећаја код деце и адолесцената. Такође је приметно да је код радно активног становништва више депресивних особа него код незапослених.

Говорећи о клиничкој слици депресије и о симптомима таквог поремећаја, Алишаховић-Гело објашњава да су они различити и да се најчешће манифестују кроз несаницу, смањен апетит, безвољност, затим хронични осећај умора, губитак енергије, недостатак осећаја задовољства, губитак концентрације, планиране обавезе се одлажу, људи имају атаке плача и на осећај радости и на осећај туге и многе друге облике понашања. Тврди да од страха због стигматизације људи избегавају одлазак на лечење, уверени да ће сами превазићи проблем.

Саветује да особи која има сметње као што је депресивни поремећај никада не треба говорити да се "трзне" јер "она то може" и истиче да је то највећа грешка коју околина чини. Према њеним речима, потребно им је рећи да је то проблем који се може свакоме десити и да се може релативно добро третирати, а потом их саветовати да се обрате стручњацима и да у том периоду не доносе никакве важније одлуке у животу. Као најбољу превентиву саветује уредан и физички активан живот.

- Идемо негде одмарати се, радити медитацију, јогу, направити своју микроклиму, средину која ће нам бити добра ако не већ не можемо поправити друштво, упражњавати здраве стилове живота. Лекови су трећина третмана, колико су лекови важни толико је важна и физичка активност - саветује Алишаховић-Гело.

Извор: Блиц.рс/Анадолија