Zašto je u BiH sve više depresivnih?

Kontinuirani stres, ekonomska i socijalna nesigurnost te generalno nezadovoljstvo životnim okolnostima uzrok su porasta obolelih od depresije u Bosni i Hercegovini.

Bosna i Hercegovina 25.03.2017 | 09:42 Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (WHO), depresija bi do 2020. godine mogla postati druga na listi vodećih bolesti, a antidepresivi su već sada među traženijim lekovima u BiH gde je samo protekle godine prodato više od milion pakovanja.

Više od četiri odsto svetskog stanovništva živi s depresijom, a ukupan broj osoba koje boluju od ovog čestog poremećaja u poslednjih je deset godina porastao za 18 odsto, što u brojkama iznosi oko 322 miliona, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija.

WHO navodi da globalni ekonomski gubici premašuju milijardu američkih dolara godišnje, zbog izgubljene radne produktivnosti i odsustvovanja radnika s posla, uzrokovanih nelečenjem ovog poremećaja. Upozoravaju da ovi troškovi značajno nadilaze direktne troškove lečenja bolesti - troškove hospitalizacije i medikacije lekovima.

Poremećaji mentalnog zdravlja, zbog porasta učešća u ukupnom obolevanju i najčešće hroničnog toka, kao i početka već u adolescenciji i mlađoj odrasloj dobi, predstavljaju jedan od prioritetnih javnozdravstvenih problema za sve zemlje sveta, pa tako i BiH, navode iz Zavoda za javno zdravstvo Federacije BiH.

U BiH je teško doći do preciznih podataka o broju osoba koji pate od depresije jer se, tvrde stručnjaci, ne radi prijava depresije kao poremećaja, ali su podaci o prodaji lekova pokazali da je upotreba antidepresiva među stanovništvom BiH u porastu, ali je i dalje ispod evropskog proseka.

Potrošnja antidepresiva

U BiH se za lečenje depresije koristi nekoliko lekova iz grupe antidepresiva. Najčešće se koriste antidepresivi iz podgrupe takozvanih inhibitora ponovne pohrane serotonina, neurotransmiterske hemikalije koja kada je u ravnoteži daje osećaj zadovoljstva i mentalne opuštenosti. Nekada se koriste i drugi medikamenti iz grupe sedativa (lekovi za smirenje), hipnotika (lekovi za spavanje), a u malim dozama koriste se i antipsihotici.

"To su moderni lekovi, koji se koriste i u svim razvijenim zemljama sveta", ističe Edhem Rustempašić, korporativni marketing menadžer farmaceutske kompanije "Bosnalijek".

Prema podacima kojima raspolaže, ukupna potrošnja lekova iz grupe antidepresiva u BiH tokom poslednje tri godine je u porastu. Tako je 2014. godine prodato 887.573 pakovanja antidepresiva, u 2015. godini 955.762 i 1.030.898 pakovanja u 2016. Poslednji podaci Agencije za lekove i medicinska sredstva BiH za 2015. godinu pokazuju da je na takve lekove potrošeno 9.071.167,45 KM.

Uz prikladan tretman do uspešnog lečenja

Elvira Ališahović-Gelo, specijalista neuropsihijatrije, navodi da je poslednjih godina primetna tendencija rasta broja pacijenata koji pate od depresije i da je samo u Centru za mentalno zdravlje u RJ Dom zdravlja Ilidža oko 500 obolelih.

"Depresija se može ići od blage, srednje, teške do teške sa psihotičnim simptomima. Ljudi koji imaju blaži oblik depresije mogu se sami izlečiti, organizam se sam izleči i nemaju potrebe za javljanjem lekaru. Ljudi kod kojih problem traje malo duže i imaju intenzivnije simptome se obično javljaju porodičnom lekaru koji uključi sedativ ili nešto drugo, ili da uputnicu psihijatru i pacijenti dolaze nama", istakla je Ališahović-Gelo.

Tvrdi da su lekovi nove generacije poprilično uspešni i iz njenog iskustva s pacijentima, do 80 odsto ljudi pokazuje pozitivan odgovor već na prvi antidepresiv.

Stres glavni okidač depresije

Lečenje depresije traje oko šest meseci, a mali je procenat pacijenata koji se nakon terapije ponovo vrate takvom stanju. Ališahović-Gelo ističe da kod njih postoji porodična sklonost depresivnom poremećaju, odnosno depresivnom stilu ponašanja koji se prenosi preko užih članova porodice. Ističe da postoje brojni okidači koji mogu potaknuti pojavu depresije, počevši od stresa, loše egzistencijalne situacije, nezadovoljstva trenutnim životnim okolnostima.

"Od ljudi se traži jako puno. Nemaju više kapaciteta, javlja se sindrom hroničnog umora koji vremenom, ukoliko se ne tretira, može dovesti do depresije", kazala je ona.

Važnost fizičke aktivnosti

Primećuje da se depresija češće javlja među ženskom populacijom, ali i da je zabeležen trend porasta pojave tog poremećaja kod dece i adolescenata. Takođe je primetno da je kod radno aktivnog stanovništva više depresivnih osoba nego kod nezaposlenih.

Govoreći o kliničkoj slici depresije i o simptomima takvog poremećaja, Ališahović-Gelo objašnjava da su oni različiti i da se najčešće manifestuju kroz nesanicu, smanjen apetit, bezvoljnost, zatim hronični osećaj umora, gubitak energije, nedostatak osećaja zadovoljstva, gubitak koncentracije, planirane obaveze se odlažu, ljudi imaju atake plača i na osećaj radosti i na osećaj tuge i mnoge druge oblike ponašanja. Tvrdi da od straha zbog stigmatizacije ljudi izbegavaju odlazak na lečenje, uvereni da će sami prevazići problem.

Savetuje da osobi koja ima smetnje kao što je depresivni poremećaj nikada ne treba govoriti da se "trzne" jer "ona to može" i ističe da je to najveća greška koju okolina čini. Prema njenim rečima, potrebno im je reći da je to problem koji se može svakome desiti i da se može relativno dobro tretirati, a potom ih savetovati da se obrate stručnjacima i da u tom periodu ne donose nikakve važnije odluke u životu. Kao najbolju preventivu savetuje uredan i fizički aktivan život.

- Idemo negde odmarati se, raditi meditaciju, jogu, napraviti svoju mikroklimu, sredinu koja će nam biti dobra ako ne već ne možemo popraviti društvo, upražnjavati zdrave stilove života. Lekovi su trećina tretmana, koliko su lekovi važni toliko je važna i fizička aktivnost - savetuje Ališahović-Gelo.

Izvor: Blic.rs/Anadolija