Видео - Сјећања: На данашњи дан... Писмо/глава - Ливерпул!
Подсећамо се најчувеније фудбалске трилогије европског фудбала. . .
Фудбал 24.03.2017 | 22:40
Заправо, оно што ову причу чини антологијском јесу све три утакмице у оквиру четвртфинала Купа шампиона. А била је и четврта, неодиграна због снежне мећаве...
Ливерпул је у оно време тек настојао да са својим легендарним менаџером Билом Шенклијем постане значајан чинилац у европској елити, док је Келн освојио прво издање Бундеслиге и имао велике амбиције у борби за титулу првака Европе. За Редсе су игралиРоџер Хант, Јан Калахан, Рон Јејтс, Ијан Сент Џон... Бранио Томи Лоренс. На другој страни били су Волфганг Оверат, Јоханес Лер, Карл Хајнц Тилен, Волфганг Вебер... БраниоТони Шумахер. Онај старији.
Због чега посено треба потенцирати голмане? Па зато што су Лоренс и Шумахер одбранили све у прве две утакмице. За тих 180 минута сви наведени мајстори кидисали су као бесни пси на мрежу једног и другог, али до "коске" нису стигли. Први меч на чувеном Мингенсдорферу завршен је 0:0, сву славу побрао је Лоренс - то је иначе онај добри декица што су га пре неку годину срели на улици и питали за један давни дерби Ливерпула и Евертона у анкети, а он сав усхићен казао репортеру да је он играо тај дерби - да би на Енфилду све то поновио Шумехер, због чега је заслужио да градоначелник Ливерпула лично уђе у свлачионицу и честита му.
А да, између та два дуела требало је да буде заправо "прави" реванш, но када су Немци стигли у Енглеску онај одозго почео је "да баца секире по Острву", тако да није могло да се игра. Меч је одложен, а управа Келна једва је пронашла новац да поново допутује у град Битлса.
И пошто за 180 минута Лоренс и Шумахер нису дозволили да им ниједна лопта прође иза леђа, УЕФА је заказала мајсторицу - Ротердам. Немци одушевљени. Доћи ће 20.000 навијача из Келна...
Тај трећи меч Ливерпула и Келна није био ни налик на прва два. И једни и други пуцали су из свих оружја. Прва два метка испалила је Шенклијева чета - Ијан Сент Џон 1:0 у 21, па Роџер Хант 2:0 у 36. Али шта би ту било тако спектакуларно и историсјки битно да се Келн није вратио - Тилен и Лер за мање од десет минута ваде немце "из ковчега". Прво 40, па 48. минут. И онда рафали, рикошети, па рафали, рикошети и тако до краја. Остало је 2:2. Негде у међувремену Келнов Вебер поломио је ногу. А тада није било измена. Остао је на терену да барем смета Енглезима.
Па наравно да голова није било ни после продужетака...
Од тог момента, када је истекло и других 15 минута наставка, сви су се окренули ка човеку по имену Роберт Шаут. Белгијанац. Солидан судија, солидно је и одрадио посао. Али зна да ће га сада како год да падне псовати или једни или други.
Знате шта следи? Бацање новчића! У оно време прописима још нису били уведени пенали. У полуфинале Купа шампиона ће онај клуб који погоди - писмо/глава. И нећете веровати. Ни ту није крај. Нерешено је било и после првог бацања те парице?! Новчић је пао тако у траву да се зауставио усправно - дакле ни на писмо ни на главу?!
Е, сад је било доста! После три утакмице у три земље, једног неуспелог меча, 300 минута фудбала и ко зна колико скраћених живота, господин Шаут је по други пут зграбио новчић -сав фудбал овог света замуко на трен - бацио га увис и одлука је у делићу секунде била исписана на земљи, тамо где није било траве.
Ливерпул!
Када се пише о овој фудбалској трилогији с петодеценијске дистанце могло би комотно негде да се провуче како је Ливерпул у Ротердаму 24. маја 1965. постао перспективни старији тинејџер европског фудбала. Ижџигљао и порастао довољно да може да се порве са доказаним момцима.
(Не, Келн није био у том друштву, ово се односи на године будуће...)
А Немци воле да кажу како су им новчић и тај господин Шаут одузели светску славу.
Јер, знате шта је после било са Ливерпулом...
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар