Video - Sjećanja: Na današnji dan... Pismo/glava - Liverpul!
Podsećamo se najčuvenije fudbalske trilogije evropskog fudbala. . .
Fudbal 24.03.2017 | 22:40
Zapravo, ono što ovu priču čini antologijskom jesu sve tri utakmice u okviru četvrtfinala Kupa šampiona. A bila je i četvrta, neodigrana zbog snežne mećave...
Liverpul je u ono vreme tek nastojao da sa svojim legendarnim menadžerom Bilom Šenklijem postane značajan činilac u evropskoj eliti, dok je Keln osvojio prvo izdanje Bundeslige i imao velike ambicije u borbi za titulu prvaka Evrope. Za Redse su igraliRodžer Hant, Jan Kalahan, Ron Jejts, Ijan Sent Džon... Branio Tomi Lorens. Na drugoj strani bili su Volfgang Overat, Johanes Ler, Karl Hajnc Tilen, Volfgang Veber... BranioToni Šumaher. Onaj stariji.
Zbog čega poseno treba potencirati golmane? Pa zato što su Lorens i Šumaher odbranili sve u prve dve utakmice. Za tih 180 minuta svi navedeni majstori kidisali su kao besni psi na mrežu jednog i drugog, ali do "koske" nisu stigli. Prvi meč na čuvenom Mingensdorferu završen je 0:0, svu slavu pobrao je Lorens - to je inače onaj dobri dekica što su ga pre neku godinu sreli na ulici i pitali za jedan davni derbi Liverpula i Evertona u anketi, a on sav ushićen kazao reporteru da je on igrao taj derbi - da bi na Enfildu sve to ponovio Šumeher, zbog čega je zaslužio da gradonačelnik Liverpula lično uđe u svlačionicu i čestita mu.
A da, između ta dva duela trebalo je da bude zapravo "pravi" revanš, no kada su Nemci stigli u Englesku onaj odozgo počeo je "da baca sekire po Ostrvu", tako da nije moglo da se igra. Meč je odložen, a uprava Kelna jedva je pronašla novac da ponovo doputuje u grad Bitlsa.
I pošto za 180 minuta Lorens i Šumaher nisu dozvolili da im nijedna lopta prođe iza leđa, UEFA je zakazala majstoricu - Roterdam. Nemci oduševljeni. Doći će 20.000 navijača iz Kelna...
Taj treći meč Liverpula i Kelna nije bio ni nalik na prva dva. I jedni i drugi pucali su iz svih oružja. Prva dva metka ispalila je Šenklijeva četa - Ijan Sent Džon 1:0 u 21, pa Rodžer Hant 2:0 u 36. Ali šta bi tu bilo tako spektakularno i istorisjki bitno da se Keln nije vratio - Tilen i Ler za manje od deset minuta vade nemce "iz kovčega". Prvo 40, pa 48. minut. I onda rafali, rikošeti, pa rafali, rikošeti i tako do kraja. Ostalo je 2:2. Negde u međuvremenu Kelnov Veber polomio je nogu. A tada nije bilo izmena. Ostao je na terenu da barem smeta Englezima.
Pa naravno da golova nije bilo ni posle produžetaka...
Od tog momenta, kada je isteklo i drugih 15 minuta nastavka, svi su se okrenuli ka čoveku po imenu Robert Šaut. Belgijanac. Solidan sudija, solidno je i odradio posao. Ali zna da će ga sada kako god da padne psovati ili jedni ili drugi.
Znate šta sledi? Bacanje novčića! U ono vreme propisima još nisu bili uvedeni penali. U polufinale Kupa šampiona će onaj klub koji pogodi - pismo/glava. I nećete verovati. Ni tu nije kraj. Nerešeno je bilo i posle prvog bacanja te parice?! Novčić je pao tako u travu da se zaustavio uspravno - dakle ni na pismo ni na glavu?!
E, sad je bilo dosta! Posle tri utakmice u tri zemlje, jednog neuspelog meča, 300 minuta fudbala i ko zna koliko skraćenih života, gospodin Šaut je po drugi put zgrabio novčić -sav fudbal ovog sveta zamuko na tren - bacio ga uvis i odluka je u deliću sekunde bila ispisana na zemlji, tamo gde nije bilo trave.
Liverpul!
Kada se piše o ovoj fudbalskoj trilogiji s petodecenijske distance moglo bi komotno negde da se provuče kako je Liverpul u Roterdamu 24. maja 1965. postao perspektivni stariji tinejdžer evropskog fudbala. Iždžigljao i porastao dovoljno da može da se porve sa dokazanim momcima.
(Ne, Keln nije bio u tom društvu, ovo se odnosi na godine buduće...)
A Nemci vole da kažu kako su im novčić i taj gospodin Šaut oduzeli svetsku slavu.
Jer, znate šta je posle bilo sa Liverpulom...
Izvor: mozzartsport
Komentari / 0
Ostavite komentar