Како су српски спортисти говорили о бомбардовању...?

На данашњи дан 1999. године почели су ваздушни напади НАТО-а на Савезну Републику Југославију (СРЈ).

Остали спортови 24.03.2017 | 14:15 Напади започети 24. марта, трајали су 11 недеља и према проценама различитих извора у њима је погинуло између 1.200 и 2.500 људи.

У бомбардовању које трајало 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе.

У време најтеже ситуације српски спортисти молили су да се рат прекине, а многи од њих изашли су много јачи и остварили завидне каријере – један од њих је најбољи тенисер Новак Ђоковић.

“Када је НАТО уништавао моју земљу без правног основа 1999. године био сам дете. Зарекао сам се да ћу тај исти свет победити на наш начин. И ево ме данас. То уништавање ме није уништило, нити мој народ. Није нам сломљен дух. И даље смо радосни упркос проблемима. То је победа”, рекао је Ђоковић једном приликом.

Он је више пута истицао да је осетио “дно живота”.

“Знате, ми смо у Србији одрастали у тешким, окрутним условима. То је најважнији фактор који морате да знате да бисте разумели наш животни пут. Санкције, рат, бомбардовање, економска криза... Због свега тога сам морао да пропустим многе јуниорске турнире јер моји родитељи нису имали новца... Али, та искуства су нас обликовала. Верујем да због тога више ценимо оно што имамо. Кренули смо са дна. Последице тог времена, невоље тог времена, дубоко су усађене у нас”.

Каже да је из свих тих проблема изашао јачи, и да му то и данас помаже да иде напред.

“Та тешка времена су ме учинила снажнијим. Да се разумемо, нисам непобедив. Имам слабости, а понекад се и не понашам пристојно на терену. Онда и замолим за опроштај овај универзум, јер и ја сам човек са слабостима. Его вас понекад контролише.... Осећам да постоји још увек огроман простор за напредак. Не причам о форхендима и бекхендима. Причам о напретку мене као личности. То је узбудљиво сазнање”.

Постоји прича да је Саша Ћуричић, познатији као Ђани, који је у то време наступао за Кристал Палас, одведен директно са стадиона у полицијску станицу јер је апеловао на све људе које познаје да се супротставе НАТО агресији.

Владан Лукић је у то време носио дрес француског Меца, али је раскинуо уговор са клубом и вратио се у Србију, како би помогао својим суграђанима.

“Када будем био у Србији, радићу све што и моји суграђани. Бићу на располагању влади и радићу шта ми кажу. Србија није агресор, већ жртва и никада не сме да буде окупирана. Нико неће мењати границе против наше воље”, рекао је Лукић за “Л’Екип”.

Није само Новак био тај који је критиковао тадашњу ситуацију – најгласнији су били Предраг Мијатовић, Саша Ђорђевић, Синиша Михајловић, Саша Даниловић, Саша Ћурчић, Драган Стојковић Пикси…

“Играју се рата, као да само притискају тастере на џојстику Плејстејшна. Не могу да носим дрес Реал Мадрида, а знам да ми родитељи спавају у гаражи”, рекао је Мијатовић једном приликом.

У то време се огласио и Предраг Даниловић.

“Веома је тешко бити српски спортиста у свету у којем дешавања диктира Америка, у којем историја и традиција немају право значење, али сам изузетно поносан што сам Србин. Обраћам се свим кошаркашким институцијама и снажним земљама које су себе браниле током историје и ништа нису желеле да имају што им не припада. Сада Американци и Албанци желе нешто што им не припада”, навео је у саопштењу.

Извор: Б92