За пола године нових 100 милиона дуга

У посљедњих неколико година код домаћих власти све популарнији начин задуживања је емитовање дугорочних трезорских обвезница, као и краткорочних трезорских записа. На овај начин углавном се обезбјеђује новац за попуњавање мањка у буџетима.

Босна и Херцеговина 23.03.2017 | 11:22 Трезорске обвезнице спадају у такозвану дугорочну врсту вриједносних папира, јер им је рок доспијећа, односно период када купац обвезница може наплатити новац од оног ко је емитовао те обвезнице, дужи од годину. Емитенти обвезница су код нас углавном су институције власти. Камате на обвезнице углавном износе између два и четири посто.

Трезорски записи спадају у такозване краткорочне вриједносне папире, са роком доспијећа краћим од годину од дана емитовања. Камате на трезорске записе су знатно ниже у односу на оне које важе за обвезнице и износе око један посто.

Продаја и обвезница и трезорских записа се врши путем берзи тако што влада, која их емитује, понуди одређену количину обвезница или записа, а продаја се врши најбољим понуђачима.

Да се ради о популарном облику задуживања илуструје податак да су ентитетске владе, по основу емитованих обвезница, на крају 2016. године имали дуг у износу од око 1,35 милијарди марака. При томе је задужење Републике Српске по овом основу нешто веће од оног којег има ФБиХ. Наиме, на крају прошле године Српска је по основу емитованих обвезница био задужен укупно 728 милиона КМ, док је дуг ФБиХ износио 620 милиона КМ.

Вриједност емитованих трезорских записа, које је емитовала Влада ФБиХ, на крају прошле године је износио 120 милиона КМ, док је дуг Републике Српске по овом основу износио 88 милиона марака.

- Ту имамо два проблема. Један је што се то задужење врши за нешто што није рационално, односно углавном за јавну потрошњу, а веома мало или никако за инвестирање, што је, фактички, куповина социјалног мира. С друге стране, ти вриједносни папири, емитовани на такав начин, остају код повјерилаца и с њима се слабо или никако не тргује на финансијским тржиштима. То слаби економску ситуацију у земљи и на тај начин имамо слабије економске ефекте у односу на оне које би имали да се налазимо у једној развијеној земљи, са развијеним финансијским тржиштима – прокоментарисао је професор Економског факултета у Сарајеву Жељко Шаин.



Када се у јавности, односно у медијима, говори о задужењима, неизоставна тема је и кредит Међународног монетарног фонда. У том контексту се често спомиње како је он потребнији Републици Српској него ФБиХ. Проста математика доказује ову тврдњу.

Наиме, Влада ФБиХ је у другом полугодишту 2016. године чак смањила своје унутрашње задужење по основу емитовања вриједносних папира. Тако је вриједност емитованих обвезница на дан 30. јуна била за 60 милиона КМ мања у односу на крај године, али је вриједност трезорских записа била већа за 70 милиона марака. То значи да је Влада ФБиХ по овом основу за шест мјесеци успјела смањити свој унутрашњи дуг за 10 милиона КМ.

С друге стране, Влада Републике Српске је повећала своје задужење за више од 100 милиона КМ. Тако је посљедњег дана јуна вриједност емитованих обвезница износила близу 636 милиона КМ, односно била је за 92 милиона марака мања него на крају године. Од јуна до децембра се повећала и вриједност трезорских записа и то за 11 милиона марака, односно са 77 на 88 милиона КМ.

- Повећање дуга по основу емитованих вриједносних папира може имати велике негативне реперкусије, јер немамо више ни повољан пословни амбијент, нити имамо начина да се то оплемени и оплоди у наредном периоду. Због тога треба размислити да се што прије пронађу други начини осигурања потребних средстава ради спречавања неликвидности. Једини излаз из те ситуације је да се повећа запосленост, и то у области производних капацитета, а не јавне потрошње – додао је Шаин.

Овом треба додати и да се, за разлику од Владе ФБиХ, Влада Републике Српске у претходном периоду задуживала и код домаћих комерцијалних банака, а висина тог дуга на крају прошле године износила је 126 милиона КМ. Иначе, институције власти, било гдје у свијету, избјегавају задужења код комерцијалних банака, јер су она, по условима под којима се ти кредити добијају, далеко неповољнији од оних које одобравају међународне финансијске институције попут Међународног монетарног фонда, Свјетске банке и слично.

(Фактор.ба)