Велике силе штетне за Балкан

Стиче се утисак да нестабилности на Балкану не доприносе неријешени спорови и по која размјена тешких ријечи између држава на полуострву, већ да велике силе, којима овај дио Европе служи за одмјеравање снага и ширење свог утицаја. Осим, сада већ давно присутних Сједињених Америчких Држава и Русије, средовјечно присутне Европске уније, свој утицај сада покушавају да прошире и Турска и Кина.

Регион 22.03.2017 | 22:47 Готово као на траци смјењују се упозорења како политичара, тако и аналитичара како је Балкан потпуно нестабилан регион, где може доц́и до експлозије за врло кратко вријеме. Међутим, стиче се утисак да томе не доприносе неријешени спорови и по која размјена тешких ријечи између држава на полуострву, већ да великим силама Балкан служи за одмјеравање снага и ширење свог утицаја.

Осим, сада већ давно присутних Сједињених Америчких Држава и Русије, средовјечно присутне Европске уније, свој утицај сада покушавају да прошире и Турска и Кина.

Све је почело крајем прошле године, када је бивши британски дипломата Тимоти Лес лансирао причу о новом мијешању карата и прерасподјели граница на Балкану. Потом је бивши британски амбасадор у Београду Ајвор Робертс рекао да би требало да дође до помјерања граница саме Србије.



Ускоро су се у полемику укључили руски и амерички аналитичари, у свјетлу избора Доналда Трампа и да ли ће доћи до промјене политике САД на Балкану.

За Србе је брзо стигло отрјежњење у виду подршке нове америчке администрације косовској независности, док из Русије све вријеме грми Сергеј Лавров и његова портпаролка Марија Захарова у вези очекиваног приступања Црне Горе НАТО пакту.

Из вида не треба изгубити и још до краја не разјашњену ситуацију на дан избора у Подгорици.

Ништа мање хаотична ситуација није ни у Босни и Херцеговини. Прослава Дана Републике Српске и покушај ревизије тужбе за геноцид против Србије показао је колико се за ову државу интересују и САД, ЕУ, Русија и Турска.



Управо Турска, са својим неприкосновеним лидером Реџепом Тајипом Ердоганом, главобољу задаје Европи, али и спонзорише како покушај ревизије тужбе БиХ против Србије, али и захтјев Косова* за пријем у Унеско.



Македонски гордијев чвор чини се више нико не може да развеже. У овој држави тренутно се најупечатљиве види судар интереса свјетских сила.

И док се утицај традиционално присутних сила примјећује кроз готово свакодневну тешку реторику, Кина кроз економију и инвестиције гледа да оствари свој интерес. Своје присуство обзнањује кроз нови пут свиле, градњу путева и приватизацију великих фабрика.

Да Балкан поново све више постаје полигон за одмјеравање снага, показују и изјаве свјетских званичника.



Европски лидери су почетком марта у Бриселу изразили забринутост због “тензија и подјела” на западном Балкану. Предсједник Европског савета Доналд Туск осудио је тада “нездраве спољашње утицаје”.

Британска премијерка Тереза Меј је изјавила да ЕУ мора “учинити више да се супротстави кампањама Русије за дестабилизацију и дезинформацију, и осигурати да ангажовање Запада у том региону постане видљивије”.



Потом је немачки “Велт” пренио изјаву Дејвида Мекалистера, шеф комитета Европског парламанта за иностране послове, да Русија врши политику дестабилизације ситуације у Србији како не би дозволила улазак балканских земаља у састав Европске уније.

Не треба заборавити да је руски амбасадор Александар Чепурин, уочи расписивања предсједничких избора у Србији, рекао да Москва са посебном пажњом и интересовањем прати овај процес.



Овакво интересовање великих сила за овај дио Европе, историчар Чедомир Антиц́ коментарише чињеницом да на Балкану никад није завршен Хладни рат. Он је за Спутњик изјавио да Сједињене Државе, Велика Британија и НАТО то никада нису жељели.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић за Телеграф.рс каже да се простор за јачање утицаја Русије, Кине и Турске отворио због мањег интересовања САД за овај дио Европе и самим тим слабије подршке Вашингтона ЕУ.

(Телеграф.рс)