О злочину се деценијама ћутало

Након синоћње изложбе и промоције трећег издања књиге „Стари Брод заборављени злочин“, у градској галерији, данас је код Спомен-капеле у Старом Броду настављено обиљежавање 75 година од усташког злочина у коме је убијено и у Дрину бачено 6. 000 Срба, муђкараца, жена и дјеце. Обиљежавању присуствовао и предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Република Српска 22.03.2017 | 20:32
О злочину се деценијама ћутало
На мјесту овог страшног усташког злочина нашло се и неколико преживјелих чија су сјећања још увијек свјежа.

Мара Суботић из Пала каже: - Имала сам само шест година кад смо стигли на Стари Брод, гдје ми је и отац погинуо.

"Био је је то ужас, пуни су ми опанци крви били док сам газила поред закланих и убијених. Усташе су клале, силовале, бацале у Дрину. Дјевојке се по њих пет хватају за руке и скачу у мутну воду да не би пале у злочиначке руке. Видјела сам како мајка баца дјецу у воду, а онда и она за њима скаче, јер није хтјела да их џелати кољу, а да она гледа“, присјећа се Суботићка.

Још један преживјели, Ристо Боровчанин из Сокоца. "Ја сам чудом преживио, најгоре, сакривши се у хрпу лешева. Ужасан је покољ био. Оно не дај Боже дочекати никоме. Кољу, убијају, женама бајонете провлаче кроз груди, а онда и руке, и остављају их тако да се пати. Малу дјецу бацају увис и дочекују на ножеве, а онда бацају у Дрину“, прича Ристо Боровчанин, а сузе му се сливају низ образе.

Косорић Деливоје из села Белега, у вријеме дивљања Францетићевих бојовника,  је имао осам мјесеци и мајка га је у збијегу носила у повоју. Стигла је, како је причала, до Ћуприје на Дрини, гдје збијегу Италијани нису дали да пређе на другу страну, па онда дошла до Милошевића и Старог Брода.

Њега и његову мајку је спасио један комшија, усташа, да их не убију, а онда су чамцем прешли у село Ђуревиће.



Писац Момир Крсмановић је имао девет година у вријеме офанзиве Јуре Францетића. Запамтио је много. Осмадесетих година почео је да иде по селима и сакупља причања преживјелих.

"У селу Црквинама, у породици Пушоња је убијено 165 чељади, а остало је само двоје. У селу Осову је само Петра Зековић преживјела, док су осталих 90 усташе запалиле у штали“, навео је Крсмановић неколико стравичних призора дивљања усташа.

Он је 1983. од тог прикупљеног материјала написао књигу „Тече крвава Дрина“, која је убрзо забрањена, а он је често саслушаван.

Након полагања вијенаца, пред спомен-обиљежјем страдалим, говорио је декан Богословског факултета у Фочи Дарко Ђого и историчар Предраг Остојић, који је рекао да је то била добро испланирана и организована офанзива од стране Нијемаца и усташа чији је циљ био да овај терен од Пала до Дрине очисте од Срба.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик је рекао да је српски народ кроз историју научио да је слобода једино велика ако Срби имају своју државу.

„Ако је немају то је онда период српског страдања као што је то било овдје на Старом Броду, гдје је злочин деценијама скриван. То вријеме је у свијести српског народа ипак упамћено као паћеничко вријеме", рекао је Додик.



Говорили су и предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић, начелник општине Рогатица Милорад Јагодић...

У оквиру програма обиљежавања постављена је и изложба фотографија у порти капеле о којој је говорио један од њених аутора Хаџи Бранко Никитовић, нагласивши да се много година о овом ћутало, а сад ће, каже, требати много година да о овом говоримо.
 
Он се у припремању изложбе захвалио јереју Сави Трифковићу, затим Славку Хелети, Радоју Тасићу, Драгу Тодоровићу, Славку Елезу, Ристу Планинчићу и другима уз чију је помоћ сачинио 15 паноа великог формата.

„То ће бити нуклеус и језгро неких будућих изложби а сасвим сигурно и дио сталне поставке у Спомен музеју и меморијалном центру Стари Брод“, додао је Никитовић.

(БН телевизија)

Коментари / 2

Оставите коментар
Name

Ис

23.03.2017 07:38

Наса срамота да на овакве цланке нема ни једног коментара. заборављамо историју...

ОДГОВОРИТЕ
Name

Дана

23.03.2017 10:13

Какав одговор слати на јад који се 70-ет година крио. Засто сад не дозволе продају књиге и то не у насој земљи него у целом свету да једном и овај свет схвати кога помазу, а кога блате. Те поклане људе нико висе не мозе вратити у зивот, али мора се историја прекроити и у сколске удјбенике унијети као наставни предмет да покољења знаду кога имају за комсију.