Шта је са подјелом имовине СФРЈ?

Сљедећи састанак представника бивших република СФРЈ о сукцесији имовине некадашње државе биће одржан у Београду како би се договорили о подјели 51 некретнине вриједне више од 110 милиона долара.

Босна и Херцеговина 19.03.2017 | 16:17 Бивша СФРЈ имала је 123 некретнине широм свијета које је користила за дипломатско-конзуларна представништва. Међу државама које су настале распадом СФРЈ до сада су подијељене 72 некретнине.

Подијељени објекти

Подјела имовине коју је посједовала Југославија прецизирана је кроз седам анекса: покретна и непокретна имовина, дипломатска и конзуларна имовина, финанцијска потраживања и дуговања, архив, пензије, дуговања и приватно власништво.

У анексу Б највише се одмакло - од подијељених објеката Србија је добила 30, Република Хрватска 18, Словенија и Босна и Херцеговина по десет, те Македонија четири објекта.

“Наш је интерес што је могуће прије окончати анекс Б и једноставно изићи с чистом ситуацијом како бисмо и ми пописали у пуној мјери своју имовину, направили своје планове управљања, одржавања, кориштења, продаје, куповину, мањих замјена - има ту разних модела”, рекао је за РТС секретар Министарства спољних послова Србије Вељко Одаловић.

Продаја пет некретнина

Подјела 51 некретнине се чека јер имовинско-правна питања с државама у којима се оне налазе нису ријешена.

Спорни су објекти и земљиште у Адис Абеби, Њу Делхију и Москви, при чему Одаловић наводи да је Србија инсистирала да се Москва и Њу Делхи посебно третирају због реципроцитета.

Србија је на основи споразума који су били потписани дала одређене објекте у Београду и једној и другој страни и сада инсистира на реципроцитету, односно да се узме у обзир оно што је дала другима.

За укупно пет некретнина - двије у Њујорку и по једна у Њемачкој, Јапану и Швајцарској, државе насљеднице договориле су да се оне продају, а посао продаје повјерен је једном америчком агенту за некретнине.

Ни једна од земаља насљедница није изнијела понуду куповине неког од ових објеката Амбасада СФРЈ, иако је постојала и та могућност.

Ради се о објектима који су велике квадратуре, па ни за једну земљу насљедницу не представљају рентабилно трајно рјешење за смјештај дипломатско-конзуларног представништва, пише Вечерњи.ба.

Извор: РТС/Вечерњи.ба/Радиосарајево.ба
Фото: Илустрација(БН телевизија)