Анализа: Џенкинсов доказ...!

Откако је повреда леђа почела да мори Стефана Јовића, Ђенкин учинак се значајно увећао и добио на значају. Лопта је константно код њега. Када нема Јовића, он је први плејмејкер. А то уопште није његова природна позиција. Размислите о томе. . .

Кошарка 17.03.2017 | 20:45 Новембар 2016. године. Црвена звезда побеђује Партизан у првом дербију у сезони. Свлачионица 15 минута после великог тријумфа, у позадини се чују навијачи који још нису напустили дворану Александар Николић. Гомила новинара је око Џенкинса који је успео ни да се пресвуче. Постигао је 19 поена и био најважнија фигура меча. Али, на његовом лицу се не види осмех. Само велико олакшање.

Стена му је пала са срца.

“Човече, само играм. Важно ми је само да играм. Имао сам много тешку сезону прошле године. Много сам срећан што сам се вратио овде, да мало, помало градим самопоуздање, да играм утакмицу по утакмицу, овако како играм - и будем константан”.

Нешто више од четири месеца касније...

Црвена звезда се у Милану бори за пласман у четвртфинале. Делије су испуниле дворану, Џенкинс у првих 10 минута сипа са свих позиција без промашаја и води црвено-беле до 15 разлике у првој четвртини. Да не беше тога ко зна шта би било... Све три наредне четвртине припале су појединачно гледано домаћем тиму.

Звездин Американац са српским пасошем ове сезоне бележи много боље бројке него што је то био случај прошле када је играо за Олимпију из Милана. Сада је и усред престонице моде показао на делу бившим послодавцима колико су били у криву што су га се одрекли и лоше користили док су га имали на располагању.

Под палицом Дејана Радоњића бољи је у свим статистичким параметрима. Даје 9,2 поена у просеку, тада је давао 6,7. Много више краде лопте, боље асистира, а већ је одиграо скоро три пута више утакмица у Евролиги него целе прошле сезоне и то се уопште не види у његовој физичкој спреми. Игра као змај. Када крене у продор делује као нож који пролази кроз путер. Шут му је све сигурнији.

Милану је дао 11 поена, водио игру у првом полувремену, а да није ушао у проблем са фауловима (то је могао мало боље да исконтролише) сигурно би на његовом конту стајао далеко већи број. Видело му се у покретима и очима да је жељан добре партије баш против овог противника. И успео је да је пружи. Да на неки начин докаже и бившем и садашњем тиму за шта је способан.

И доказао је своје.

Када њега није било Звездина игра је била у паду и то је јасно могло да се види. Ђенка је постао прва пушка Радоњићевог арсенала. И, као што смо већ и написали јуче пре утакмице, најбољи је играч Звезде у овом моменту.

Нешто озбиљно штима у његовој игри у последње време. А нешто озбиљно не штима у игри Олимпије из Милана целе сезоне. Ђенка се вратио кући, Армани је наставио да тавори по дну Евролиге. Можда је то баш по нашој народној - "сваком по заслугама".

Колеге из Италије које добро познају прилике у Арманију рекли су нам да је Џенкинс на њих и све око клуба оставио утисак "јако доброг момка", али да такви момци у Арманију “не успевају да се снађу последњих година” у систему који је успостављен.

Ђенка се зато вратио у Звезду. Био је константно добар ове сезоне, решио је неке утакмице (као рецимо против Фенербахчеа шутем из наскока у самој завршници), а откако је повреда леђа почела да мори Стефана Јовића, његов учинак се значајно увећао и добио на значају и тежини. Лопта је константно код њега. Када нема Јовића, он је први плејмејкер тима!

А то уопште није његова позиција.

Осетио је да је он тај који мора да "повуче". И то ради. Константно. Последњих шест утакмица у Евролиги Џенкинс је двоцифрен! Двоцифрен је био и у три од последња четири меча у АБА лиги, а и у том једном мечу је био на кош од двоцифреног учинка. Решио је последњи дуел против Будућности са 21 датим поеном где је бриљирао и бивао громогласно награђен са трибина. Започео је посао и против Милана, који је његов комшија из зграде Огњен Кузмић успешно завршио.

Једноставно - Џенкинс је странац који прави разлику. И игра паклено добро у последње време.

Извор: моззартспорт

ФОТО: МН Пресс