Анализа: Тако се расте! Мало Ђенка, мало Гудурић, а највише Кузмић и Радоњић - ево зашто је Звезда ТИМ...

Управо у утакмицама као против Арманија (78:71), а било их је, екипа и тренер расту заједно - сазревају. Због таквих мечева и победа кошаркаши Црвене звезде делују тако силно на Јадрану (оборили су рекорд такмичења са 25-1 у лигашком делу сезоне), и зато и имају 15 евролигашких тријумфа, што делује прилично нестварно. Зато су на прагу Топ 8.

Кошарка 17.03.2017 | 22:50 Тврд, тежак, на моменте мучан дуел, са растрзаним периодима, али и оним доста добрим, често и одличним. Мирним, па фуриозним којим се ствара вођство за победу. Звездино гостовање Арманију је најбољи показатељ како је један тим на челу са Дејаном Радоњићем порастао и колико ће им ово тек значити. Такве утакмице, у којима стекне, па испусти високу предност, умели су црвено-бели да изгубе раније у драматичној завршници, а ове сезоне их као по правилу решавају у своју корсти.

Према већ опробаном рецепту, Радоњићеви пулени су силовито започели меч, стекли огромну предност која је у три наврата била и плус 18, али је одлука пала у финишу, пред последњи минут. Добила је Звезда "само" прву четвртину, Армани преостале три, недовољно да угрози тријумф српског и регионалног шампиона који куца на врата четвртфинала.

У одсуству повређеног Стефана Јовића опет је Чарлс Џенкинс водио екипу, сјајно повукао у уводним тренуцима и био међу најзаслужнијима за двоцифрено вођство. И одбрана, и нападачке бравуре, али и проблем са фауловима били су део репертоара сјајног бека.

Зато је у Милану Марко Гудурић показао, не само нападачки и кошгетерски, већ и у другим сегментима, да је озбиљан играч и врло важан у Звездиној машинерији. И да су његова одлична издања преко потребна, као и сваког другог играча, јер свако има своју улогу.

Када је требало, попут искуснијих, знао је да унесе сигурност, поготово у недостатку Ђенкине минутаже који је муку мучио са брзим личним грешкама. Скокови, асистенције, чврстина у одбрани, украдене лопте, све оно што од суперталентованог бека и треба да се види.

И када су они долазили до даха, они мање приметни попут Нејта Волтерса имали су одличне мини роле, пошто је амерички плеј везао осам поена у трећој четвртини. Трећој, која је била врло критична као и почетак последње, у којој је Армани држао Звезду четири минута без коша и оном серијом 10-0 изједначио на свом терену, први пут од почетка толико пришао, али...

Паметно и стрпљиво су опет гости почели да играју у нападу. Проверено решење је било да се спушта лопта на Огњена Кузмића, и спуштала се, а он је био увек на правом месту у право време. Добио је све битке, нанизао 11 поена, поправљао промашаје саиграча, скакао, лупио и две рампе заредом... Био је то шоу у његовој режији, иако он скромно, као и увек, истиче да заслуге за победу иду на рачун целе екипе. И иду, јер је током његових чаролија и Марко Симоновић додао једну тројку за тачку победу. Е, то је Звездина снага, тим који се толико пута истиче у први план, зато прави чуда на великој сцени...

Велика тимска жеља, и поред грешака, мало срећа која је и те како заслужена, мало више знање и умеће да се пронађе победнички пут и бодови су апсолутно заслужено стигли у Београд.

А, сада, Олимпијакос (среда, 19) и нова прилика за евролигашки подвиг, да се закорачи у Топ 8!

Извор: блиц.рс