Analiza: Tako se raste! Malo Đenka, malo Gudurić, a najviše Kuzmić i Radonjić - evo zašto je Zvezda TIM...

Upravo u utakmicama kao protiv Armanija (78:71), a bilo ih je, ekipa i trener rastu zajedno - sazrevaju. Zbog takvih mečeva i pobeda košarkaši Crvene zvezde deluju tako silno na Jadranu (oborili su rekord takmičenja sa 25-1 u ligaškom delu sezone), i zato i imaju 15 evroligaških trijumfa, što deluje prilično nestvarno. Zato su na pragu Top 8.

Košarka 17.03.2017 | 22:50 Tvrd, težak, na momente mučan duel, sa rastrzanim periodima, ali i onim dosta dobrim, često i odličnim. Mirnim, pa furioznim kojim se stvara vođstvo za pobedu. Zvezdino gostovanje Armaniju je najbolji pokazatelj kako je jedan tim na čelu sa Dejanom Radonjićem porastao i koliko će im ovo tek značiti. Takve utakmice, u kojima stekne, pa ispusti visoku prednost, umeli su crveno-beli da izgube ranije u dramatičnoj završnici, a ove sezone ih kao po pravilu rešavaju u svoju korsti.

Prema već oprobanom receptu, Radonjićevi puleni su silovito započeli meč, stekli ogromnu prednost koja je u tri navrata bila i plus 18, ali je odluka pala u finišu, pred poslednji minut. Dobila je Zvezda "samo" prvu četvrtinu, Armani preostale tri, nedovoljno da ugrozi trijumf srpskog i regionalnog šampiona koji kuca na vrata četvrtfinala.

U odsustvu povređenog Stefana Jovića opet je Čarls Dženkins vodio ekipu, sjajno povukao u uvodnim trenucima i bio među najzaslužnijima za dvocifreno vođstvo. I odbrana, i napadačke bravure, ali i problem sa faulovima bili su deo repertoara sjajnog beka.

Zato je u Milanu Marko Gudurić pokazao, ne samo napadački i košgeterski, već i u drugim segmentima, da je ozbiljan igrač i vrlo važan u Zvezdinoj mašineriji. I da su njegova odlična izdanja preko potrebna, kao i svakog drugog igrača, jer svako ima svoju ulogu.

Kada je trebalo, poput iskusnijih, znao je da unese sigurnost, pogotovo u nedostatku Đenkine minutaže koji je muku mučio sa brzim ličnim greškama. Skokovi, asistencije, čvrstina u odbrani, ukradene lopte, sve ono što od supertalentovanog beka i treba da se vidi.

I kada su oni dolazili do daha, oni manje primetni poput Nejta Voltersa imali su odlične mini role, pošto je američki plej vezao osam poena u trećoj četvrtini. Trećoj, koja je bila vrlo kritična kao i početak poslednje, u kojoj je Armani držao Zvezdu četiri minuta bez koša i onom serijom 10-0 izjednačio na svom terenu, prvi put od početka toliko prišao, ali...

Pametno i strpljivo su opet gosti počeli da igraju u napadu. Provereno rešenje je bilo da se spušta lopta na Ognjena Kuzmića, i spuštala se, a on je bio uvek na pravom mestu u pravo vreme. Dobio je sve bitke, nanizao 11 poena, popravljao promašaje saigrača, skakao, lupio i dve rampe zaredom... Bio je to šou u njegovoj režiji, iako on skromno, kao i uvek, ističe da zasluge za pobedu idu na račun cele ekipe. I idu, jer je tokom njegovih čarolija i Marko Simonović dodao jednu trojku za tačku pobedu. E, to je Zvezdina snaga, tim koji se toliko puta ističe u prvi plan, zato pravi čuda na velikoj sceni...

Velika timska želja, i pored grešaka, malo sreća koja je i te kako zaslužena, malo više znanje i umeće da se pronađe pobednički put i bodovi su apsolutno zasluženo stigli u Beograd.

A, sada, Olimpijakos (sreda, 19) i nova prilika za evroligaški podvig, da se zakorači u Top 8!

Izvor: blic.rs