Хеланке и друга растегљива одјећа главни загађивачи мора

Удобна одећа која се носи припијена попут тренерки и хеланки за јогу све је већи извор пластике која завршава у океанима и потенцијално загађује морску храну, наводе истраживачи који су покренули двогодишњу студију о присуству микроскопских пластичних честица у водама Мексичког залива.

Занимљивости 16.03.2017 | 09:38
Хеланке и друга растегљива одјећа главни загађивачи мора
Пројекат који предводи „Конзорцијум Си Грант" (Сеа Грант Цонсортиум) Мисисипија и Алабаме наставиће испитивање са Флориде о микровлакнима – нитима пластике које су још ситније од злогласних пластичних микрокуглица које се користе у производима за негу тела.

Хеланке и тренерке за јогу и друга спортска одећа од синтетичких материјала испуштају микроскопска пластична влакна при прању. Отпадне воде с микровлакнима онда стижу у водене токове и на крају до мора.

Истражитељка Маија Мегвајер са Универзитета „Флорида“ рекла је да је у питању сва одећа која садржи најлон или полиестер.

Када је Мегвајерова покренула студију о пластици у водама Флориде, очекивала је да ће углавном налазити микрокуглице – пластичне куглице које је америчка влада забранила за коришћење у козметичким и хигијенским производима због потенцијалне претње за рибе и други водени дивљи свет.

Мегвајерова је, међутим, углавном налазила микровлакна која долазе с места које људи не сматрају опасним за морски свет – из њихових ормара.

Студије Великих језера, Њујоршке луке и околних вода пронашле су велике концентрације пластичног загађења, међу којима и микрокуглице. Подаци Маије Мегвајер сада су додали и микровлакна која такође имају особину да се полако распадају у водама, али никада не нестају.

Друге недавне студије су показале да микровлакна могу завршити у стомацима морских животиња које се користе као храна, попут острига. Стручњаци наводе да произвођачи веш-машина, а не само сапуна и детерџената, треба да буду на мети напора за смањење пластичног отпада у океанима.

У истраживању Мексичког залива биће коришћена методологија Мегвајерове да се одреди присуство микровлакана и других микроскопских пластичних честица у тим водама.

Пластични тепих од смећа који циркулише Тихим океаном мало је вероватно де ће доћи до Мексичког залива, али регионалне студије би могле показати да су приобалне области посебно подложне нагомилавању пластике, рекла је Кејтлин Весел, координаторка програма за отпад у морима америчке Националне управе за океан и атмосферу.

„Није било много основних студија о микропластици и спроведене студије нису биле далекосежне“, истакла је Веселова и додала да се нада да ће се утврдити које микропластичне честице представљају највећи проблем у Мексичком заливу.

Досад објављени подаци навели су компанију „Патагонија“, која прави јакне и другу одећу од синтетичких материјала, да подржи истрживање о загађењу микровлакнима и купце обавести како да минимализују да се микровлакна испуштају из одеће приликом прања.

Веселова је навела да су такви напори корисни, али да загађење пластиком мора да се решава на самом извору и у постројењима за чишћење вода.

„Било би заиста одлично ако би се придружиле компаније које производе веш-машине и пронашле филтере која хватају та микровлакна“, рекла је Кејтлин Весел.

Пројекат Маије Мегвајер од септембра 2015. до августа 2016. године установио је да се у 89 одсто узорака налазио макар један комад пластике, док су микровлакна чинила већину те пластике – 82 одсто. Само седам одсто су биле микрокуглице из производа за личну хигијену који су забрањени у САД, мада та забрана не покрива употребу тих честица у другим производима.

РТС
фото:интернет

Коментари / 0

Оставите коментар