Интервју - Филип Филиповић: За Србију док будем могао да пливам!

"Код мене заиста постоји огромна жеља да и даље играм за своју нацију и да браним боје своје земље. Где ћете пронаћи већи мотив од тога?", каже најбољи ватерполиста Европе за 2016. годину.

Остали спортови 15.03.2017 | 23:40 Ускоро ће бити тачно 30 година откако је на свет дошао Филип Филиповић.

Тог 2. маја 1987. године у породилишту у Београду зачуо се плач дечака, који ће годинама касније, заједно са многим великанима српског и југословенског (светског) ватерпола, 

Ватерполо је почео да тренира са седам година у чувеној Партизановој школи, а тренери су му били Мирко Босанчић и Петар Поповић.

За први тим Партизана дебитовао је под тренерском палицом Дејана Удовичића, 6. априла 2001. године у дуелу са которским Приморцем. У сезони 2001/02. постао је стандарни првотимац Партизана, ушао је у млађе репрезентативне селекције и почео да "бере" медаље.

Прву златну медаљу у каријери у националном тиму освојио је 2002. године на јуниорском Европском првенству у Барију. А већ наредне године, постао је првак Европе са сениопрском репрезентацијом у оном чувеном финалу у Крању, када су дивљали хрватски "навијачи".

Од тада до данас... па знате већ све.

Вишеструки првак Европе са репрезентацијом Србије, светски првак (два пута - Рим и Казањ) и као круна репрезентативне каријере - олимпијско злато у Рио де Жанеиру 2016. године. Наравно, и прегршт медаља другог сјаја, прегршт спектакуларних, атрактивних голова, по која модрица и расекотина у немилосрдним дуелима са разним противницима...

Укупно је освојио 28 медаља са репрезентацијом, од чега 21 златну!!!

То је Фића, наш Фића.

Момак који је обележио историју српског ватерпола (заједно са многим другим великим играчима) и момак који је управо проглашен, по трећи пут у каријери, за НАЈБОЉЕГ ИГРАЧА ЕВРОПЕ.

По обичају, Филиповић, који је и са разним клубовима освојио СВЕ, за све ове успехе захваљује онима без којих ништа не би могао да оствари - саиграчима и тренерима.

"Ово признање је још једна потврда квалитета целе ове генерације. Пресрећан сам што сам део те генерације", каже Филиповић о избору ЛЕН-а.

Две реченице. А рекао је све.

Занимљиво је истаћи да су од 2008. године од када ЛЕН додељује награду за најбољег ватерполисту Европе, чак пет пута лауреати били српски репрезентативци. Осим за претходну 2016. Филиповић је за најбољег проглашаван 2009. и 2014.

"Једно је истина, шта год се деси или где год одем за неколико година, Партизан ће остати мој матични клуб, једини клуб који волим. Црно-бели су ми пружили све, али и ја сам њима. Играо сам са поломљеним коленом, шаком, милион пута сам ризиковао каријеру... Колико год је то клуб људи из управе, толико је и мој, и тако ће остати" - Филиповић (2008. године).

Сходно томе на најбољи начин може да опише како се стиже до тог епитета:

"Пре свега великим радом, трудом, залалагањем и челичним живцима, јер некад није довољно бити само најквалитетнији. Треба имати стрпљења, сачекати прави тренутак и бити у врху када је то најпотребније. Пут је дугачак и веома тежак".

Када се говори и пише о Филипу Филиповићу искључиво се, као што је и сада случај, прича о блиставим тренуцима, освајању трофеја.

На питање да ли постоји нешто што би мењао у својој богатој каријери Филиповић каже:

"Искрено, постоје многе ствари које бих избрисао у својој каријери, али сматрам да онда она не би била овако узбудљива и јединствена као што је сада. Због мог одрастања и сазревања можда је и боље што је све протекло баш овако".

Иако је са репрезентацијом до сада освојио 28 медаља од чега чак 21 златну, Филиповић и даље
намерава са истим жаром да игра за Србију.

Мотива, истиче, не може да мањка:

"Код мене заиста постоји огромна жеља да и даље играм за своју нацију и да браним боје своје земље. Где ћете пронаћи већи мотив од тога? Мислим да у томе има бескрајно много мотива за сваког спортисту, а уз све то ја сада желим и да уживам у ватерполу и да поновљам успехе докле год то буде било могуће".

Извор: мондо.рс