Интервју - Дарко Брашанац: Довољне су слике, хтјели смо да побиједимо Реал, али...!

То је другачија култура - уживам у Бетису! Некадашњи везиста Партизана за МОЗЗАРТ Спорт о контроверзном мечу са Реалом, првој сезони у Примери, како је ушао у тим и како се у њега вратио.

Фудбал 14.03.2017 | 23:00 Крупна риба једе ситну. Тако је од вајкада. Чак и ако је храбра, мала остаје незаштићена. Остављена на милост и немилост моћнијој.

Тај закон природе осетио је и Бетис који је у недељу вече завршио у чељустима Реал Мадрида (1:2), иако је утисак да је могао - чак заслужио - да преживи судар са фудбалском ајкулом. Није, јер му није дозволио судија Антонио Матео Лахоз.

„Некад су слике довољне“, у четири речи, тако једноставне, коментарише за МОЗЗАРТ Спорт Дарко Брашанац један од кључних детаља претпоследње утакмице 27. кола Примере.

Ко није гледао, може на снимку да се увери како је голман краљевског клуба Кејлор Навас у 23. минуту оборио српског везисту, спречившио га да госте доведе у вођство. До њега су, руку на срце, касније и стигли, али - да је главни арбитар имао храбрости - могли да имају и играча више, јер је старт био за искључење.

„Знате ме, никад нисам коментарисао суђење. Не бих то себи дозволио ни сад, али се моје мишљење поклапа са оценом стручних људи. Они су неподељени у ставу да је био фаул. Тачно је да нисам имао контролу над лоптом, али некад се деси да је играч и не пипне, а да судија свира. Био сам у нападу, да сам прошао и Наваса ишао бих директно у гол. Све је јасно. Чак је и судија после меча рекао да смо имали право кад смо протестовали. Да је голман Реала добио црвени отишао би сусрет у другом смеруи“.



Судија јесте одузео Дарку Брашанцу шансу да се прослави на стадиону „Сантјаго Бернабеу“, али некадашњи везиста Партизана је задовољан личним и тимским издањем. Јасно се у ТВ преносу видела веома добра партију 25-годишњег везисте и храбар приступ гостију из Севиље.

„Против јаке екипе, једне од три најбоље на свету, на њеном терену... Како да не будемо задовољни. Изашли смо „високо“, имали на 1:1 два зицера, у последњем минуту шансу за изједначење... Добро смо изгледали. Били смо близу доброг резултата. И ја сам се лепо осећао, после периода у коме нисам добијао шансу, ово је била четврта везана утакмица коју сам почео, видим да нови тренер има поверења у мене и надам се да сам то оправдао“.

Откако је пред крај августа минуле године стигао у Бетис - у трансферу који је Партизану донео 1.200.000 евра - момак из Чајетине је скупио 15 утакмица у Примери и једну у Купу краља. Више него довољно за прву сезону у једној од најјачих лига Европе, уз напомену да је неколико сусрета пропустио због повреде рамена, а за неке није био у конкуренцији, јер је клуб тражио идентитет после промене тренера. Код Густава Појета, у почетку, импресионирао је на дебију против Валенсије. Кад екипи није ишло Уругвајац је покушао са другим играчима, да би доласком Виктора Санчеза поново проиграо и показао да и те како може да буде један од ослонаца клуба који на њега рачуна до лета 2020.

„Још док сам био у Партизану нисам се обазирао на то ко је тренер, већ на посао. Градио сам сопствени стил, тренирао максимално, уверен да ће то да се врати. Некад је било боље, некад лошије, тако сам се понашао и по доласку у Примеру. Нисам размишљао „шта ћу, како ћу“, него сам гледао да се што пре прилагодим, уверен да се радом стиже у првих 11. Већ на основу првих тренинга уверио сам се да не заостајем за тимским колегама у физичком смислу. А ни у техничком. Ипак сам ја прошао Партизанову школу. А она се цени. Видео сам да могу да се носим са Шпанцима“.

А може и Бетис са најјачима. Мада се јесенас Реал прошетао „Бенито Виљамарином“ (1:6), друга утакмица са екипом Зинедина Зидана, те реми са Барселоном (1:1), победе над Билбаом (1:0) и Валенсијом (3:2) показали су да овај тим не мора да брине за опстанак, јер је девет бодова изнад опасне зоне.

„До Европе нећемо моћи. Још неко коло и математички ћемо остати без те могућности. Нисмо ни у опасности да испаднемо. Чини ми се да квалитет нашег тима није сразмеран броју освојених бодова, неки су нам измакли у неизвесним завршницама (Депортиво изједначио из пенала у трећем минуту надокнаде, Барселона се спасила у 90, па онда ово са Реалом), неки услед судијских одлука. И то не уверења „јесте-није“, него, што већ рекох, имају фотографије које недвосмислено потврђују да смо оштећени. Радује ме, ипак, што смо направили добру подлогу за нередну сезону“.

С обзиром да је шест година провео у српском клупском фудбалу, била је дилема како ће се Дарко Брашанац снаћи у далеко захтевнијем такмичењу, које по свему одскаче од суперлигашког.

„Баш сам причао са пријатељима и члановима породице како сам до јуче гледао Реал на ТВ, а онда играо против првака Европе на „Бернабеу“. Кад год се помене наша лига у очи упада лоше стање терена, очајна инсфраструктура. Овде је све сређено, па се свако игралиште кваси, као што ради Партизан у Хумској, јер у Шпанији свака екипа жели да нападне“.

Услови, али и - менталитет.

„Ми смо синоћ изашли с намером да победимо Мадриђане. Разумљиво, јачи су од нас, али покушали смо да их притиснемо високим пресингом, па је домаћин неколико пута избацивао лопту у аут на својој половини навијачи су му звиждали... То показује и наше опредељење. Друга ства: овде су преокрети од 3:0 до 3:3 редовни, голови у последним тренуцима нормална појава, киксеви Барселоне и Реала уобичајена ствар. Ништа се не схвата трагично. Људи уживају у фудбалу, долазе сат и по пре меча на стадион, напуштају га задовољни, без обзира на резултат, јер имају шта да виде. У таквим околностима мени остаје само да уживам. Верујте ми, има и за шта“, задовољно констатује Дарко Брашанац, Бетисов „број 22“, одабран у част Партизановог капитена Саше Илића.

КУЛТУРА НАВИЈАЊА

Каква је разлика у схватању фудбала, али и понашања гледалаца на стадионима у Србији и Шпанији, сведочи анегдота са Бетисовог гостовања Депортиву у Ла Коруњи, у оквиру Купа краља, пред крај 2016.

„Пала је једна - понављам, само једна - петарда на терен. Навијачи Депортива су почели да протестују против свог „колеге“ који ју је бацио са трибина. Нису се смирили све док није интервенисала редарска служба, која је тог гледаоца избацила са стадиона. Уследио је аплауз, одушевљење остатка публике. Другачија је култура одласка на утакмица, чекају нас људи испред хотела, поздрављају на стадиону, желе аутограм, фотографију...“, каже Брашанац који је за неколико месеци савладао основе шпанског језика да на њему може да даје интервјуе.

ЈОВЕТА, ЈАВИ СЕ...

Брашанац је у септембру осетио чари градског дербија са Севиљом на „Санчез Писхуану“, док на Бетисовом стадиону крајем фебруара није играо због повреде, па је изостао прижељкивани сусрет са Стеваном Јоветићем, који је крајем зимског прелазног рока стигао на позајмицу из Интера.

„Нисмо се видели, а баш бих волео. Разумљив је ривалитет Бетиса и Севиље, међутим, увек је лепо кад у страној држави имаш неког с ким можеш да поделиш мишљење. Нисмо досад имали прилику да се упознамо, али прошли смо Партизанову школу, сад живимо у истом граду, ваљда ћемо се срести“, смешка се Дарко.

Извор: моззартспорт