Погубан утицај Русије на Балкан

Челници Европске уније поновили су на самиту у Бриселу да су врата ЕУ земљама Западног Балкана отворена.

Свијет 10.03.2017 | 22:45 Они су навели и да ће помоћи региону да преброди опасне затегнутости бремените сукобима у страху да могућа нестабилност угрози и саму Европу и омогући још већи уплив "моћних страних сила", највише Русије.

То је сажети закључак аналитичара у медијима ЕУ, а британска премијерка Тереза Меј је саопштила да Велика Британија жели да 2018. у Лондону организује нови сусрет на врху са Западним Балканом имајући у виду "могући пораст нестабилности и опасност по колективну безбједност".

Меј је посебно нагласила да је ту погубан руски утицај на регион, тако да је у суштини, како су пренијели неки упућени британски извори, главна брига да се спречи ширење уплива Русије у региону.

Британска премијерка је раније нагласила и да би се "морала преиспитати политика проширивања", што би значило да нове земље и не морају бити примљене у пуно чланство, што се поклапа и с чињеницом да је Велика Британија управо у поступку изласка из чланства у ЕУ.

Европски дипломатски званичници кажу да се може очекивати тјешња економска сарадња ЕУ и држава региона и да такву сарадњу морају осјетно појачати међусобно и саме земље Западног Балкана, али да о "неким новим парама или пречицама за чланство нема говора".

Неће, дакле, бити усвојена нека нова политика и кораци за Западни Балкан, али ће, речено је, европски лидери и званичници чешће путовати у тај регион да би подстакли европске реформе.

Један високи званичник ЕУ је истакао да је "то важно за земље на Балкану… да би се видјело да нису напуштене, већ да је њихов једини пут укључивање у ЕУ".

Већина у ЕУ ипак сматра да је Западни Балкан унеколико био гурнут у страну због унутрашњих и спољних криза које су сколиле Унију, па је, изузев Србије и Црне Горе које преговарају о чланству, дошло и до назадовања у политичким и економским реформама и уврежењу демократије у осталим земљама подручја.

"Тако је и процес проширивања дошао на 'танку грану', а убјједљивост Европске уније као партнера је осјетно изгубила на снази", рекли су званичници у Савету министара ЕУ.

То је подстакло на хитне кораке да се ситуације преокрене и шефови држава или влада ЕУ су размотрили како би опипљиво зауставили ширење спорова и пријетње сукоба унутар и између неких земаља на Западном Балкану, али о неким конкретним новим полугама подршке још није било ријечи.

То је у паузи заседања потврдио поред осталих словеначки премијер Миро Церар који је рекао да је Словенија, с искуством и већим блиским разумијевањем збивања у региону, у више наврата тражила од институција ЕУ и посебно високе представнице Федерике Могерини да се крене у осмишљено дјеловање и спречи ширење затегнутости на Западном Балкану.

Он је, међутим, додао да је још рано размишљати и о неким опипљивим потезима ЕУ, иако је ситуација забрињавајућа па и опасна.

Извори у Бриселу су примијетили да је осетно доведено у питање увјерење грађана и политичара на Западном Балкану да ЕУ заиста жели да помогне њихов пут у чланство и да ради на томе, што је "изазвало раст национализма, етничких напетости и послије 20 година релативног мира балкански зли духови се поново враћају".

Извор: Агенције