Класнић: Довољно сам луд да се вратим фудбалу!

Пензионисани хрватски фудбалер Иван Класнић тражи нови бубрег за трећу трансплатацију у животу, али и поред тога не жели да одустане од фудбала.

Фудбал 12.03.2017 | 10:30 “Настојим барем сваки други дан да тренирам, да се презнојим, да ми се вода не скупља у организму, али... Тренирао бих и да не морам на дијализу, не желим к’о неки моји бивши саиграчи даи после 35. добијем стомак.. Желим бити у форми, у разговору заНови лист рекао је Иван Класнић и додао:

"Ко зна, можда се опет вратим професионалном фудбалу! Пре десет година имао сам циљ и многи су говорили да га је немогуће остварити, а ја сам ипак успео. Како се оно каже, никад не реци никад. Мајкл Оенинг, који је с нама играо у понедељак, тренер је мађарског прволигаша Васаса и моли ме већ месецима да дођем, да одиграм једну сезону у његовој екипи. Бацио ми је бубу у ухо, ха, ха, ха… Здравље је најбитније, свестан сам тога, али ја сам довољно луд да још једном пробам, јел’ тако?“, рекао је хрватски фудбалер.

Његови здравствени проблеми почели су 2007. године. Прво му је трансплантиран мајчин бубрег, али је његово тело одбацило орган после чега је уследила друга трансплантација – очев бубрег. Нажалост, ни она није успела, па сада чека и трећу трансплатацију.

"Која је разлика у односу на моју ситуацију пре десет година? У томе што сад морам трипут недељно да идем на дијализу… Тада нисам морао. На једном од редовних прегледа мој доктор нефролог рекао ми је да бубрег више не ради како треба. Нисам драматизирао ни пре десет година, не драматизирам ни данас. Помирио сам се с тим, знам да је у овом тренутку то једина опција и тако се понашам. Ја и онда, кад ме чекала прва, односно друга трансплантација, нисам желео да се додатно оптерећујем исходом. Наравно да ми је било тешко кад је тело одбацило мајчин бубрег, али знао сам да морам да будем јак и да идем напред. Млад сам, трансплантација се у мом случају не сматра хитном и нема ми друге него да чекам..."

Бивши голгетер Санкт Паулија, Вердера, Нанта, Болтона и Мајнца, који се повукао 2013. године каже да је јако срећан јер су се многи људи јавили да му помогну.

"Не могу да опишем како сам остао ганут кад сам видео колико има великодушних људи који су за некога којег и не познају спремни да направеи тако велику ствар. Јавило ми се преко стотину људи и то из разних крајева, Хрватске, Босне и Херцеговине, Немачке, Србије... Били су спремни да одмах оду на преглед да би видели јесу ли компатибилни донори и одмах су желели да ми донирају бубрег. То су велике ствари, јер постоји ли ишта хуманије од чињенице да је неко спреман своме телу да узме орган и да му га да другој особи? Процедура се, међутим, мора поштовати. Данас није тако једноставно нити донирати бубрег. Поготово у Немачкој."

Класнић је рођен у Хамбургу, али је наступао за Хрватску и постигао 12 голова на 41 утакмици. Спас за свој случај управо види у Хрватској.

"Ускоро одлазим у Загреб на две недеље, код професора Кнотека, сјајног нефролога. Постоји могућност да се пребацим на хрватску листу чекања на трансплантацију. Стручњаци су, према свим параметрима, утврдили да имам само 30 посто шансе да добијем нови бубрег који ће бити компатибилан и који тело неће одбацити. Верујем хрватским лекарима, Хрватска је позната по трансплантацијској медицини, не само у Европи, него и у свету. У сваком случају у Хрватској се бубрег пре добије него у Немачкој. Док будем чекао, морам да идем на дијализу. То је тако."

Извор: Б92