Klasnić: Dovoljno sam lud da se vratim fudbalu!

Penzionisani hrvatski fudbaler Ivan Klasnić traži novi bubreg za treću transplataciju u životu, ali i pored toga ne želi da odustane od fudbala.

Fudbal 12.03.2017 | 10:30 “Nastojim barem svaki drugi dan da treniram, da se preznojim, da mi se voda ne skuplja u organizmu, ali... Trenirao bih i da ne moram na dijalizu, ne želim k’o neki moji bivši saigrači dai posle 35. dobijem stomak.. Želim biti u formi, u razgovoru zaNovi list rekao je Ivan Klasnić i dodao:

"Ko zna, možda se opet vratim profesionalnom fudbalu! Pre deset godina imao sam cilj i mnogi su govorili da ga je nemoguće ostvariti, a ja sam ipak uspeo. Kako se ono kaže, nikad ne reci nikad. Majkl Oening, koji je s nama igrao u ponedeljak, trener je mađarskog prvoligaša Vasasa i moli me već mesecima da dođem, da odigram jednu sezonu u njegovoj ekipi. Bacio mi je bubu u uho, ha, ha, ha… Zdravlje je najbitnije, svestan sam toga, ali ja sam dovoljno lud da još jednom probam, jel’ tako?“, rekao je hrvatski fudbaler.

Njegovi zdravstveni problemi počeli su 2007. godine. Prvo mu je transplantiran majčin bubreg, ali je njegovo telo odbacilo organ posle čega je usledila druga transplantacija – očev bubreg. Nažalost, ni ona nije uspela, pa sada čeka i treću transplataciju.

"Koja je razlika u odnosu na moju situaciju pre deset godina? U tome što sad moram triput nedeljno da idem na dijalizu… Tada nisam morao. Na jednom od redovnih pregleda moj doktor nefrolog rekao mi je da bubreg više ne radi kako treba. Nisam dramatizirao ni pre deset godina, ne dramatiziram ni danas. Pomirio sam se s tim, znam da je u ovom trenutku to jedina opcija i tako se ponašam. Ja i onda, kad me čekala prva, odnosno druga transplantacija, nisam želeo da se dodatno opterećujem ishodom. Naravno da mi je bilo teško kad je telo odbacilo majčin bubreg, ali znao sam da moram da budem jak i da idem napred. Mlad sam, transplantacija se u mom slučaju ne smatra hitnom i nema mi druge nego da čekam..."

Bivši golgeter Sankt Paulija, Verdera, Nanta, Boltona i Majnca, koji se povukao 2013. godine kaže da je jako srećan jer su se mnogi ljudi javili da mu pomognu.

"Ne mogu da opišem kako sam ostao ganut kad sam video koliko ima velikodušnih ljudi koji su za nekoga kojeg i ne poznaju spremni da napravei tako veliku stvar. Javilo mi se preko stotinu ljudi i to iz raznih krajeva, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Nemačke, Srbije... Bili su spremni da odmah odu na pregled da bi videli jesu li kompatibilni donori i odmah su želeli da mi doniraju bubreg. To su velike stvari, jer postoji li išta humanije od činjenice da je neko spreman svome telu da uzme organ i da mu ga da drugoj osobi? Procedura se, međutim, mora poštovati. Danas nije tako jednostavno niti donirati bubreg. Pogotovo u Nemačkoj."

Klasnić je rođen u Hamburgu, ali je nastupao za Hrvatsku i postigao 12 golova na 41 utakmici. Spas za svoj slučaj upravo vidi u Hrvatskoj.

"Uskoro odlazim u Zagreb na dve nedelje, kod profesora Knoteka, sjajnog nefrologa. Postoji mogućnost da se prebacim na hrvatsku listu čekanja na transplantaciju. Stručnjaci su, prema svim parametrima, utvrdili da imam samo 30 posto šanse da dobijem novi bubreg koji će biti kompatibilan i koji telo neće odbaciti. Verujem hrvatskim lekarima, Hrvatska je poznata po transplantacijskoj medicini, ne samo u Evropi, nego i u svetu. U svakom slučaju u Hrvatskoj se bubreg pre dobije nego u Nemačkoj. Dok budem čekao, moram da idem na dijalizu. To je tako."

Izvor: B92