Сјећања - видео: На данашњи дан - Дан кад се десило ОНО у Јени или...!

Зашто Звезда није постала првак Европе 20 година раније?! Џаја је био изненађен, а Џон Карпентер није имао дилему - црвени картон! Али због чега. . .

Фудбал 10.03.2017 | 18:30 Зашто је Карл Цајс толико важан клуб у историји Црвене звезде? Многи стари звездаши овако ће објаснити: Зато што би Звезда 20 година пре Барија постала првак Европе да се ОНОГ поподнева није догодило ОНО у Јени. Десети дан марта 1971. године, Источна Немачка, Тирингија... 

Чувена генерација фудбалера коју је окупио и обучио Миљан Миљанић (Драган Џајић, Цоле Јанковић, Стане Караси, Блеки Богићевић...) играла је први меч четвртфинала Купа шампиона. Резултат, игра  све је одједном остало у другом плану после онога што ће се догодити. Играо се 72. минут када је ирски судија Џон Карпентер показао црвени картон изненађеном Драгану Џајићу. У то време једном од најбољих фудбалера Европе. То би било као да Бајерн данас остане без Левандовског, Барса без Нејмара или Месија, Реал без Роналда...

"Страшно. Никада се нећу опоравити од тог шока. Јена ме прогања од тренутка када сам видео тог судију да иде ка мени. Био сам на врхунцу форме. Играли смо феноменално целе сезоне. Сви су живели за неки већи успех на међународном нивоу. Извукли смо Карл Цајс и веома озбиљно схватили те дуеле. Припремали смо се 40 дана у Јужној Америци и пуцали од самопоуздања", испричао је Џаја не тако давно Неши Петровићу, новинару СОС канала. 

А онда...

"Код резултата 2:2, на ивици шеснаестерца Кленковски направи фаул и судија покаже на пенал. Снег који је пао пре меча није потпуно уклоњен, па се ни линије нису најбоље виделе. Није било за најстрожу казну, али боже мој. Свирао га је и нема назад. Створи се нека гужва као и увек у тим ситуацијама и крене комешање. Ја нисам био ни близу. Пратим са стране, чекам да се смире страсти и да се пенал изведе. У једном тренутку он крене ка мени и нешто показује. Ја гледам иза себе, убеђен да се обраћа неком другом. Иза мене, нема никога. Кад сам видео картон, пао ми мрак на очи. Кунем вам се, ништа му нисам ни добацио, камоли нешто друго. Ево, после толико година, ваљда бих сада признао и да јесам. Помешао ме са неким. Најгоре што ја нисам ни видео шта се десило. Да знам кога да кривим за своје искључење. Да ли га је неко пљунуо, опсовао или повукао у оној гужви - никада нисам сазнао".



Црвена звезда је изгубила тог поподнева у Јени са 2:3 (Џајић и Јанковић), али у реваншу је прегазила Немце (4:0) и прошла у полуфинале. Ипак, губитак најбољег играча био је огроман хендикеп за даље. Пре свега у антологијском реваншу против Панатинаикоса. Испоставило се да 4:1 са Маракане није била довољна залиха за пласман у финале. А да јеЏаја играо на оној атинској шљаци, многи кажу, Звезда би дала бар један и то би било довољно за пут на Вембли...

"Ајакс је имао Кројфа, али тимски није био бољи од нас. Постоји прича да Велибор Васовић слао писмо Уефи и тражио да ме помилују. Узалуд. У то време, на снази је било правило да у финалу нема продужетака. У случају нерешеног исхода, играла се нова утакмица. То ми је била последња нада. Да Звезда стигне до краја и да ремијем избори нови меч за трофеј"...

Ништа од тога. Црвено-бели нису преживели атински пакао, а Ајакс је после у мечу за трофеј лагано добио Грке - 2:0. Џајић се “искупио” тачно 20 година касније када је као технички директор заједно са Владимиром Цветковићем довео Звезду до европског трона у Барију.

Извор: моззартспорт