Sjećanja - video: Na današnji dan - Dan kad se desilo ONO u Jeni ili...!

Zašto Zvezda nije postala prvak Evrope 20 godina ranije?! Džaja je bio iznenađen, a Džon Karpenter nije imao dilemu - crveni karton! Ali zbog čega. . .

Fudbal 10.03.2017 | 18:30 Zašto je Karl Cajs toliko važan klub u istoriji Crvene zvezde? Mnogi stari zvezdaši ovako će objasniti: Zato što bi Zvezda 20 godina pre Barija postala prvak Evrope da se ONOG popodneva nije dogodilo ONO u Jeni. Deseti dan marta 1971. godine, Istočna Nemačka, Tiringija... 

Čuvena generacija fudbalera koju je okupio i obučio Miljan Miljanić (Dragan Džajić, Cole Janković, Stane Karasi, Bleki Bogićević...) igrala je prvi meč četvrtfinala Kupa šampiona. Rezultat, igra  sve je odjednom ostalo u drugom planu posle onoga što će se dogoditi. Igrao se 72. minut kada je irski sudija Džon Karpenter pokazao crveni karton iznenađenom Draganu Džajiću. U to vreme jednom od najboljih fudbalera Evrope. To bi bilo kao da Bajern danas ostane bez Levandovskog, Barsa bez Nejmara ili Mesija, Real bez Ronalda...

"Strašno. Nikada se neću oporaviti od tog šoka. Jena me proganja od trenutka kada sam video tog sudiju da ide ka meni. Bio sam na vrhuncu forme. Igrali smo fenomenalno cele sezone. Svi su živeli za neki veći uspeh na međunarodnom nivou. Izvukli smo Karl Cajs i veoma ozbiljno shvatili te duele. Pripremali smo se 40 dana u Južnoj Americi i pucali od samopouzdanja", ispričao je Džaja ne tako davno Neši Petroviću, novinaru SOS kanala. 

A onda...

"Kod rezultata 2:2, na ivici šesnaesterca Klenkovski napravi faul i sudija pokaže na penal. Sneg koji je pao pre meča nije potpuno uklonjen, pa se ni linije nisu najbolje videle. Nije bilo za najstrožu kaznu, ali bože moj. Svirao ga je i nema nazad. Stvori se neka gužva kao i uvek u tim situacijama i krene komešanje. Ja nisam bio ni blizu. Pratim sa strane, čekam da se smire strasti i da se penal izvede. U jednom trenutku on krene ka meni i nešto pokazuje. Ja gledam iza sebe, ubeđen da se obraća nekom drugom. Iza mene, nema nikoga. Kad sam video karton, pao mi mrak na oči. Kunem vam se, ništa mu nisam ni dobacio, kamoli nešto drugo. Evo, posle toliko godina, valjda bih sada priznao i da jesam. Pomešao me sa nekim. Najgore što ja nisam ni video šta se desilo. Da znam koga da krivim za svoje isključenje. Da li ga je neko pljunuo, opsovao ili povukao u onoj gužvi - nikada nisam saznao".



Crvena zvezda je izgubila tog popodneva u Jeni sa 2:3 (Džajić i Janković), ali u revanšu je pregazila Nemce (4:0) i prošla u polufinale. Ipak, gubitak najboljeg igrača bio je ogroman hendikep za dalje. Pre svega u antologijskom revanšu protiv Panatinaikosa. Ispostavilo se da 4:1 sa Marakane nije bila dovoljna zaliha za plasman u finale. A da jeDžaja igrao na onoj atinskoj šljaci, mnogi kažu, Zvezda bi dala bar jedan i to bi bilo dovoljno za put na Vembli...

"Ajaks je imao Krojfa, ali timski nije bio bolji od nas. Postoji priča da Velibor Vasović slao pismo Uefi i tražio da me pomiluju. Uzalud. U to vreme, na snazi je bilo pravilo da u finalu nema produžetaka. U slučaju nerešenog ishoda, igrala se nova utakmica. To mi je bila poslednja nada. Da Zvezda stigne do kraja i da remijem izbori novi meč za trofej"...

Ništa od toga. Crveno-beli nisu preživeli atinski pakao, a Ajaks je posle u meču za trofej lagano dobio Grke - 2:0. Džajić se “iskupio” tačno 20 godina kasnije kada je kao tehnički direktor zajedno sa Vladimirom Cvetkovićem doveo Zvezdu do evropskog trona u Bariju.

Izvor: mozzartsport