Да ли је Никола Јокић нови Новак Ђоковић?!

Иако је Србија одувек била расадник талената, донедавно смо мислили да ће Новак Ђоковић бити једини Србин који ће ту натпросечну способност развити до границе неприкосновености. Добили смо, ипак, једног Николу Јокића.

Кошарка 09.03.2017 | 22:50 Блиставе партије Николе Јокића у НБА дигле су на ноге Србију. Сомборац толико одушевљава играма у дресу Денвера, да и светска спортска јавност увелико прича о бриљантном Србину, који крупним корацима граби ка слави коју су у Америци имали Дивац или Стојаковића. И не само то, већ и да постане најбољи српски кошаркаш у НБА свих времена.

Доскоро смо имали као инспирацију Новака Ђоковића. И имамо и даље, Срби желе да се угледају на његов поглед на живот, отвореност, дружељубивост, припадност породици, широко образовање, хуманост... Србија је, међутим, добила још једног дечака који је сањао велике снове, кошаркаша Николу Јокића. Имамо новог аса с којим можемо да се поносимо и да се идентификујемо. Он је идол деци која почињу да јуре лопту испред зграде, парка или на оближњој ливади. Због њега Срби по Америци иду из града у град да га виде, додирну, сликају се с њим, навијају за нашег Сомборца... Сада због центра Денвера поново остајемо будни, јер његове бравуре у НБА представљају животну инспирацију свима нама. Сомборац воли мајкину кухињу, сарму, а попут Новака инсистира на породичном начину живота, што је само један од разлога што га наши саговорници сматрају за наследника тениског аса.

- Српски народ јесте малобројан по броју становника, али ако сву пажњу усмерите ка појединцима, онда схватате колико смо заправо велики. Сваки Србин ће прво истаћи Ђоковића као наш најсветлији пример, јер дуги низ година представља српску личну карту у свету. Сада је тај документ добио и другу страну - Николу Јокића, који је раме уз раме с Нолетом. Неколицину пута сам истицао да је наш тенисер последња српска сабља, а хвала богу да ме је Јокић демантовао. Он је доказ да Србија није стала с производњом спортских величина и осликава сву децу која сањају највећу сцену играјући се по школским двориштима. Никола је прави Новаков наследник, а најбољи показатељ тога је што несебично истиче колико му је важна породица. Обојица су потекли из породице где су моралне вредности и људско чојство на првом месту - поручује академик Матија Бећковић.

Због звезда као што је Ноле, одскора и Никола, будимо се ноћу и навијамо за нове победе.

- Срби су силне године огрезли у поразима и омаловажавању, па су наши људи у свету процењени безвредним. Губили смо ратове, губили смо на угледу и значају. Све је било како не ваља, док кошаркаши нису освојили златну медаљу на Европском првенству у Грчкој 1995. Тај подвиг смо доживели као највећу сатисфакцију. Толико јак пламен нисмо осетили све до појаве Новака, који је постао водиља нашем народу. Сада нам се срећа поново осмехнула, имамо и Николу Јокића који инспирише Србе исто колико и тениски ас. Они су наш мали одговор на све оно што нам се кроз историју дешавало у реалности. Сва наша деца се поистовећују са овим јунацима, а они им својим невероватним остварењима показују да је могуће досегнути највеће висине. Одраслима враћају самопоуздање и нешто од изгубљеног идентитета, пошто једног тренутка нисмо ни били део света, а сада кроз Николу и Новака и те како јесмо - истиче културолог Ратко Божовић.

Маљковић: Биће један од највећих икада

Божидар Маљковић, наш прослављени кошаркашки тренер:

- Нисам ни генетичар, ни теолог, па да кажем да ли се таленат стиче кроз ДНК или Божјом милошћу. У сваком случају, таленат се добија на рођењу. Или га имаш или га немаш! Ни најбољи тренер на свету Николу Јокића не може да научи оно што Никола зна од рођења - а то је да се игра кошарке, а не да игра кошарку. Зато Никола да 40 поена америчким горостасима уз осмех и наизглед без напора. Као човек чији кошаркашки ЦВ има више ставки него Никола година, храбро тврдим - Јокић ће бити један од највећих играча икада! - рекао је за Блицспорт Маљковић.

Ражнатовић: Баскет пре компјутера

Мишко Ражнатовић, Јокићев менаџер:

- Николина прича је атипична. Нико га није препознао до 18. године, није играо за млађе репрезентативне селекције, касно је ушао у озбиљну кошарку. Данас прети да постане најбољи српски играч икада. То даје наду клинцима да је могуће додирнути звезде уз бесомучно играње баскета, а мање проводити време на друштвеним мрежама. Није одлучујуће ни да ли те је Бог подарио снагом, мишићима и скочношћу. Сви се осећамо поносно што је део нас, а Америка му се диви, што за нацију која сматра да је специјализована за кошарку значи пуно.