Коментар: Звездино губљење времена...!
За 13 месеци црвено-бели добили само један велики меч!
Фудбал 06.03.2017 | 23:52
Али у свим осталим сегментима, ако рачунамо игру и комплетан утисак бод против Партизана јесте подбачај и кикс.
Беше то крај фебрура прошле године, Црвена звезда је у оквиру 150.вечитог дербија гостовала у Хумској и победила. Било је и тада сумњивих судијских одлука, али тријумф на непријатељској територији представљао је кулминацију прошлосезонске доминације.
О тада игра Црвене звезде има тенденцију пада. И то слободног пада. Било је после тога и убедљивих победа, променљиве игре током пролећа правдане су лагодном ситуацијом и великом бодовном предношћу. Јављао се повремено разлог за оптимизам, али један поглед на статистику открива и тамну страну Звездине истине. Од фебруара 2015.године Црвена звезда је победила само један велики меч.
И то велики може да се стави под знаке навода, јер су црвено-бели појели џигерицу навијачима док су избацили Ла Валету... На осталим искушењима против себи равних (или мало бољих или мало слабијих) Црвена звезда је као највећим ватрогасним шмрком гасила еуфорију навијача.
ЗВЕЗДА ПОСТАЛА ФЕНОМЕН - УМЕСТО ДА НАПРЕДУЈУ ИГРАЧИ НА МАРАКАНИ НАЗАДУЈУ
Све је почело у априлу када је после велике грешке Кахримана Партизан сачувао живу главу у Љутице Богдана. Ни тада Црвена звезда није бриљирала, али је тадашње издање у поређењу са суботњим била чиста поезија.
Могао је, ако ништа друго, да се види потез Катаија, штикла Марка Грујића ка Луису Ибањезу, па и она голчина Предрага Сикимића.. Могла је бар да се види идеја у игри шампиона, навика да се пресингом на последњу линију ривала вреба шанса за гол...
Сада би бар један од горе набројаних сегмената био довољан разлог звездашима да се ухвате за сламку позитиве. Али те позитиве нема, осим чињенице да је Абрахам Фримпонгпоказао да ће представљати озбиљно појачање. Или бар наговестио.
Сурово звучи, али Црвена звезда у последњих 13 месеци губи време. Пораз у двомечу са Лудогорецом направио је озбиљну празнину, коју су само проширила два овосезонска дербија. Црвено-бели су за 180 минута војевања против вечитог ривала имали само ЧЕТИРИ шута у гол ривала.
Није то налет! Није то офанзива! Није то надигравање! Није то нешто што навијачи траже! Није то шампионска грађа! Није то потенцијал који може да избруси европски успех. Није то генетаски код Црвене звезде! Није манир великог клуба, нити тима који стреми да буде озбиљан да поведе против највећег ривала, а да затим ископа ров и чека да прође време...
Није то Црвена звезда!
Од поменутог фебруара прошле године Црвена звезда у три дербија има два ремија и пораз. Ту се сместило и оно нелагодно страдање против Сасуола, те двоструки пиров реми (рачунајући регуларан део) са Лудогорецом... А да су мечеви који дефинишу вредност једног тима, макар он касније освојио дуплу круну.
Требало би да се деси озбиљан скок, па да Црвена звезда спремна дочека Европу... Али ако су довољно поштени- а вероватно јесу међу своја четири зида – оптимизам челника Црвене звезде требало би да буде на историјском минимуму. Код навијача већ јесте. И тако ће бити бар до априлског дербија.
И не ради се само о статистици великих мечева! Јер играчи у Црвеној звезди не напредују, већ назадују. По томе је Црвена звезда постала препознатљива у Србији.
Пример је неспремни Дамјан Ле Талек који је у првим месецима одавао утисак командоса,. пример је и заборављени Срнић, пример је и Гелор Канга кога не може нико да завеже ауторитатвним ланцима, пример је и Џон Руиз који не може да надогради брзину и постане констант... Пример је и то што Црвена звезда не репродукује своје производе довољном брзином...
А Европа је ту. На вратима...
Извор: моззартспорт
Фото Стар Спорт
Коментари / 0
Оставите коментар