Komentar: Zvezdino gubljenje vremena...!
Za 13 meseci crveno-beli dobili samo jedan veliki meč!
Fudbal 06.03.2017 | 23:52
Ali u svim ostalim segmentima, ako računamo igru i kompletan utisak bod protiv Partizana jeste podbačaj i kiks.
Beše to kraj februra prošle godine, Crvena zvezda je u okviru 150.večitog derbija gostovala u Humskoj i pobedila. Bilo je i tada sumnjivih sudijskih odluka, ali trijumf na neprijateljskoj teritoriji predstavljao je kulminaciju prošlosezonske dominacije.
O tada igra Crvene zvezde ima tendenciju pada. I to slobodnog pada. Bilo je posle toga i ubedljivih pobeda, promenljive igre tokom proleća pravdane su lagodnom situacijom i velikom bodovnom prednošću. Javljao se povremeno razlog za optimizam, ali jedan pogled na statistiku otkriva i tamnu stranu Zvezdine istine. Od februara 2015.godine Crvena zvezda je pobedila samo jedan veliki meč.
I to veliki može da se stavi pod znake navoda, jer su crveno-beli pojeli džigericu navijačima dok su izbacili La Valetu... Na ostalim iskušenjima protiv sebi ravnih (ili malo boljih ili malo slabijih) Crvena zvezda je kao najvećim vatrogasnim šmrkom gasila euforiju navijača.
ZVEZDA POSTALA FENOMEN - UMESTO DA NAPREDUJU IGRAČI NA MARAKANI NAZADUJU
Sve je počelo u aprilu kada je posle velike greške Kahrimana Partizan sačuvao živu glavu u Ljutice Bogdana. Ni tada Crvena zvezda nije briljirala, ali je tadašnje izdanje u poređenju sa subotnjim bila čista poezija.
Mogao je, ako ništa drugo, da se vidi potez Kataija, štikla Marka Grujića ka Luisu Ibanjezu, pa i ona golčina Predraga Sikimića.. Mogla je bar da se vidi ideja u igri šampiona, navika da se presingom na poslednju liniju rivala vreba šansa za gol...
Sada bi bar jedan od gore nabrojanih segmenata bio dovoljan razlog zvezdašima da se uhvate za slamku pozitive. Ali te pozitive nema, osim činjenice da je Abraham Frimpongpokazao da će predstavljati ozbiljno pojačanje. Ili bar nagovestio.
Surovo zvuči, ali Crvena zvezda u poslednjih 13 meseci gubi vreme. Poraz u dvomeču sa Ludogorecom napravio je ozbiljnu prazninu, koju su samo proširila dva ovosezonska derbija. Crveno-beli su za 180 minuta vojevanja protiv večitog rivala imali samo ČETIRI šuta u gol rivala.
Nije to nalet! Nije to ofanziva! Nije to nadigravanje! Nije to nešto što navijači traže! Nije to šampionska građa! Nije to potencijal koji može da izbrusi evropski uspeh. Nije to genetaski kod Crvene zvezde! Nije manir velikog kluba, niti tima koji stremi da bude ozbiljan da povede protiv najvećeg rivala, a da zatim iskopa rov i čeka da prođe vreme...
Nije to Crvena zvezda!
Od pomenutog februara prošle godine Crvena zvezda u tri derbija ima dva remija i poraz. Tu se smestilo i ono nelagodno stradanje protiv Sasuola, te dvostruki pirov remi (računajući regularan deo) sa Ludogorecom... A da su mečevi koji definišu vrednost jednog tima, makar on kasnije osvojio duplu krunu.
Trebalo bi da se desi ozbiljan skok, pa da Crvena zvezda spremna dočeka Evropu... Ali ako su dovoljno pošteni- a verovatno jesu među svoja četiri zida – optimizam čelnika Crvene zvezde trebalo bi da bude na istorijskom minimumu. Kod navijača već jeste. I tako će biti bar do aprilskog derbija.
I ne radi se samo o statistici velikih mečeva! Jer igrači u Crvenoj zvezdi ne napreduju, već nazaduju. Po tome je Crvena zvezda postala prepoznatljiva u Srbiji.
Primer je nespremni Damjan Le Talek koji je u prvim mesecima odavao utisak komandosa,. primer je i zaboravljeni Srnić, primer je i Gelor Kanga koga ne može niko da zaveže autoritatvnim lancima, primer je i Džon Ruiz koji ne može da nadogradi brzinu i postane konstant... Primer je i to što Crvena zvezda ne reprodukuje svoje proizvode dovoljnom brzinom...
A Evropa je tu. Na vratima...
Izvor: mozzartsport
Foto Star Sport
Komentari / 0
Ostavite komentar