Западни Балкан још није за ЕУ

Уочи предстојеће балканске турнеје од 1. до 4. марта, Федерика Могерини поручује да сарадња са "срцем Европе" има приоритет. Али нови конфликти показују да тај регион још ни издалека није зрео за Европску унију.

Регион 01.03.2017 | 13:59 Новинар Кристијан Гајниц пише за дневник " Франкфуртер Аллгемеине Зеитунг" о "новим конфликтима који показују да Западни Балкан још ни издалека није зрео за ЕУ". Послије избегличког таласа, ситуација у тим земљама – Македонији, Босни и Херцеговини, Србији– смирила се када је ријеч о миграцији.

"Али, политички и економски, шест држава се не смирује. Напротив, сукоби унутар њих, међу њима и са трећима, све су чешћи и због њих је најважнији, можда и једини, заједнички циљ све даљи: приступ Европској унији."

Могерини у обиласку

"Опуномоћеница ЕУ за спољну политику Федерика Могерини, која ових дана обилази земље Западног Балкана, пред одлазак тамо рекла је да сарадња са срцем Европе има приоритет. Али, то су само ријечи. Прије ће бити да важи оно што је потпредсједник Европске комисије Франс Тимерманс отворено изговорио на Минхенској конференцији о безбједности: Сигурно знам да проширења ЕУ неће бити ако не ријешимо њене фундаменталне проблеме. И заиста, поред тешкоћа са ’брегзитом’, са Грчком, Русијом и Турском, а сада и са Америком, интересовање за 18 милиона становника Западног Балкана све је мање. Уз то, они једва да зараде 89 милијарди долара годишње – мање од Словачке".

"Регион се презентује толико поцјепан, да Европској унији лако пада да му затвори врата испред носа" – слиједе кратки прикази ситуације у Албанији, гдје се сукоб између владе и опозиције заоштрава, "опозиција тражи нове изборе, бојкотује парламент и мобилизује улицу". У Македонији и три мјесеца послије више пута одлаганих парламентарних избора још увијек нема владе.

БиХ неуспјела држава
"Босна и Херцеговина је де фацто неуспјела држава – вође Републике Српске се подругују Дејтонском споразуму и раде на отцепљењу од остатка земље. И међу двојим другим етничким групама, муслиманским Бошњацима и католичким Хрватима, на дневном реду су провокације. Компликовано државно уређење је непопуларно рјешење за случај нужде које реално не функционише."

"Однос између Србије и Косова такође је затегнут као што то није био годинама. Српски предсједник недавно је запријетио да ће послати војску јер српска мањина осјећа да је косовски Албанци угрожавају. Прије тога је Београд послао преко границе воз на којем је стајало Косово је Србија. Провокација је наводно финансирана руским донацијама."

Пуч у Црној Гори

"Руски утицај је додатно сјеме раздора у региону. То се показује у Црној Гори. Тамо су снаге безбиједности у октобру осујетила пуч; сматрају да су његове конце вукли српско-руски покретачи. А да је циљ био да се спријечи приступ Црне Горе НАТО-савезу. Москва то пориче, али јасно је да Кремљ жели да спречи даље ширење Западног одбрамбеног савеза и ЕУ у источној Европи.“

Аутор сматра да би "од Европе било кратковидо да одустане од Западног Балкана", али и да "приступ ЕУ зависи прије свега од самих кандидата. Они морају да прилагоде ЕУ не само своје привредне, правосудне и социјалне системе, већ и да изграде политичку културу без мржње, без етничког или верског омаловажавања. Европска унија већ је сувише подјељена да би могла добро да ради. Нови кверуланти јој нису потребни".

"Независност која се завршила ратом"

„Босна и Херцеговина: независност која се завршила ратом“, наслов је текста новинарке Аделхајд Велфл у аустријском листу Стандард у којем поред осталог пише да основни разлози који су довели до конфликта између оних који су жељели младу државу, и оних који то нису желели, постоје и данас.

Велфлова пише да су водећи политичари Републике Српске недавно били у гостима код српског премијера Александра Вучића и да везе између политичара из РС и Србије одавно нису биле такве.

"Односи између двије сусједне земље, БиХ и Србије, нису додатно затегнути само због тога што су водећи представници Бошњака, прије свих члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић, затражили ревизију пресуде Међународног суда правде. Представници босанских Срба су прошле седмице напустили парламент", пише поред осталог у тексту.

"Та акција и алијанса између српских политичара и политичара босанских Срба подсјећа на догађаје од прије 25 година. И тада су политичари босанских Срба напустили парламент. Радован Караџић и предсједник Србије Слободан Милошевић радили су на подјели Босне и Херцеговине из које би требало да буду издвојени тзв. ’српски региони’. Предсједник тренутно највеће партије босанских Срба, СНСД, Милорад Додик, жели независност Републике Српске, дакле оног дијела БиХ који је основан још прије 25. година.“

У тексту се даље подсјећа да је Суд 2007. године навео да је Србија одговорна што није спријечила геноцид у Сребреници, али да нема директне одговорности за њега.

"Политички представници Бошњака затражили су ревизију пресуде због могуће исплате одштете. Међутим, њима је још важније да се Србија осуди за етничко чишћење и рат у БиХ."

Изетбеговић ради оно што је његов отац радио прије четврт вијека

Аделхајд Велфл у тексту даље цитира бившег наставника њемачког језика Мехмеда Алићехајића који каже да га много тога што данас ради Бакир Изетбеговић подсјећа на оно што је радио његов отац прије четврт вијека: "Алија Изетбеговић је тада појединим српским снагама ишао на руку". Тако је Изетбеговић 1990 подржао да земљу воде три национално оријентисане странке. „Тога се до данас нисмо ослободили“, каже Алићехајић.

"Већ 1990. године је Београд почео да организује и наоружава српске паравојне групе у Хрватској и Босни и Херцеговини. У септембру 1991. године, трупе ЈНА пребачене су у Босну. За Караџића и Милошевића у обзир су долазила само два модела који скоро да се нису разликовали: "распад Југославије" под српском доминацијом или Велика Србија. За босанске муслимане и католике, то је било неприхватљиво. Бошњаци и Хрвати су се у посљедњем тренутку одлучили за референдум о независности без обзира на претње СДС да ће га спријечити: 29. фебруара и 1. марта 1992. године је 99,7 одсто гласача на референдуму гласало за независност БиХ. Излазност на референдуму била је 63,4 одсто. Већина Срба остала је код куће. Мјесец дана касније је почео рат", пише Аделхајд Велфл за бечки "Стандард".

Извор: Независне/дw.цом